Kulinarska Baština

Sakupljanje recepata i pisanje o pripremi jela datira daleko u prošlost. Na prostoru Vojvodine, Zaharije Orfelin, barokni prosvetitelj, pisac, kaligraf i bakrorezac, je krajem 18. veka objavio u Sremskim Karlovcima prvu knjigu kulinarskih recepata, dok je Prvi srpski kuvar štampan 1855. godine u manastiru Krušedol.

Na vojvođansku kuhinju uticala su dešavanja na ovim prostorima i dolazak različitih naroda, pre svega Nemaca, Slovaka i Mađara, koji su sa sobom doneli svoja jela, gajenje određenih namirnica i načine pripreme hrane. U zajedničkom prožimanju vremenom se formirala prepoznatljiva kuhinja karakteristična za ovo područje.

O međusobnom uticaju različitih narodnosti svedoče i pojedine reči koje su i danas u upotrebi, a potekle su iz nemačkog ili mađarskog jezika, poput: fruštuk / doručak, foršpajz / predjelo, rinflajš / goveđe meso, cušpajz / varivo, perklet / prženo meso, gulaš, paprikaš…

Nekada su hranu u kući pripremale najstarije žene oslobođene glavnih poljoprivrednih poslova, dok je ostatak ukućana bio na njivi. Tokom zime praktikovala su se tri obroka: doručak u 7 sati, ručak u podne i večera u 18 časova. Tokom leta, kada su dani bili duži, pored uobičajenih obroka jela se oko 10 sati mala uja ili užina, a popodne oko 17 časova velika uja.

Multikulturalnost simbolično predstavlja najveće bogatstvo kulinarske baštine našeg kraja.