Kulturno-Istorijski Spomenici

Ambar sa kotobanjom porodice Tišma

Golubinci su nadaleko poznati po svojim kotobanjama koje se u ambijentalnoj celini sela izdvajaju kao posebna svedočanstva jednog proteklog vremena, svedočanstva koja nam približavaju život i svakodnevicu paora. Sa razvojem poljoprivrede u Sremu, čiji se napredak uočava u drugoj polovini 18. veka, dolazi do sve veće proizvodnje. Tako se javljaju viškovi proizvoda, pa je bilo neophodno smisliti način njihovog odlaganja, kako bi se što duže očuvali. U tu svrhu počinju da se grade pomoćne ekonomske zgrade ambari, u kojima su se skladištili zrnasti plodovi žitarica, i kotobanje u koje se odlagao kukuruz u klipu.

Ovi pomoćni objekti prvobitno su bili malih dimenzija i jednostavne konstrukcije, a kako su se domaćinstva ekonomski razvijala njihovoj gradnji se posvećivala sve veća pažnja. Kotobanje su podizali najčešće domaćini, a imućnije porodice prepuštale su posao majstorima, njihovom umeću i maštovitosti. Veličina kotobanje, kao i lepota i bogatstvo dekorativnih elemenata direktno su reprezentovali ekonomski status i ugled jednog domaćinstva. Gradnja od kvalitetnih materijala i vešta izvedba ornamenata, zahtevali su vreme, te su kotobanje često građene po nekoliko godina. 

Arhitektonske karakteristike objekta

Ambar sa kotobanjom porodice Tišma jedan je od lepših primera arhitekture narodnog graditeljstva u Golubincima. Građen je u periodu od 1900. do 1906. godine. Ambar je postavljen na visok, zidani sokl. Podužna strana ambara izgrađena je od četvrtastih stubova između kojih su vertikalno postavljene drvene daske, ukrašene motivom pravougaonika. Kotobanja se u produžetku nastavlja na ambar, a sagrađena je od koso postavljenih drvenih letvica između kojih se nalaze razmaci, omogućavajući strujanje vazduha kroz kotobanju. Trem ima drvene stubove koji su pri vrhu povezani pravougaonim poljima dekorisanim geometrijskim motivima.

Celom dužinom objekta krovni venac ukrašen je drvorezbarijom. Ambar sa kotobanjom su gradili čuveni majstori iz porodice Dešić. Na sadašnju lokaciju, naspram kuće u dvorištu, ambar sa kotobanjom prebačen je 1908. godine.

Ambar sa kotobanjom porodice Galečić evidentiran je kao spomenik kulture pod prethodnom zaštitom.

Majstori Dešići

Gradnja kotobanja postala je veoma popularna u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka, a njihov kvalitet i izgled zavisio je od ekonomskog statusa domaćina, kao i umešnosti narodnih graditelja. Među anonimnim majstorima izdvojili su se svojim talentom i stilom drvorezbarije, tesari Dešići, rodom iz Golubinaca. Radili su kako u selu, tako i širom Srema. Postoji priča o tužbi koja je podneta protiv Dešića. Kako Dešići nisu imali majsorsko pismo, odnosno diplomu, jer su bili samouki, manje talentovane kolege, koje su imale dokaz o učenju tesarskog zanata, a vođeni zavišću, tužili su ih sudu. Po pozivu, najstariji Dešić je došao na sud noseći jedan smotuljak. Pitao je sudiju zbog čega je pozvan na sud, a nakon sudijinog obrazloženja seo je na sred sudnice, prekrstio noge i krenuo da razmotava smotuljak. Kada ga je sudio upitao šta mu je to, Dešić je odgovorio da je to njegovo majstorsko pismo. Izvadio je bradvu, tesarsku sekiru široke oštrice, zamahnuo i udario po svom opanku, sa koga je skinuo pendžetu sa pete. Svojom preciznošću potvrdio je veštinu koju poseduje, a sudija mu je dozvolio da nastavi svoj posao.

Literatura:

R. Racković, Pomeni i trajanja II, Sremska Mitrovica, 2007.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, Uslovi i mere zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa za potrebe izrade plana generalne regulacije naselja Golubinci, Sremska Mitrovica, 2013.

Razgovor sa Milanom Dudićem, 2017.