Kulturno-Istorijski Spomenici

Dvorac Šlos

Selo Golubinci ulazi u sastav Vojne granice 1767. godine. U centru mesta iza seoskog parka nalazi se dvorac Šlos, kao glavni simbol sela i svedočanstvo o vremenu pod austrougarskom vlašću. Zbog svoje reprezentativnosti i monumentalnosti, građevina je nazvana dvorcem, na nemačkom schloss. Zgradu su podigle vlasti Vojne granice za potrebe graničarskih oficira, kao sedište graničarske komande.

Arhitektura objekta

Dvorac Šlos je sagrađen u drugoj polovini 18. veka, po projektu arhitekte Florijana Madačonija iz 1767. godine. Stroga forma, simetrija, težnja ka monumentalnom izgledu i veoma skromna upotreba dekorativnih arhitektonskih elemenata svrstava ga među objekte vojno-graničarske arhitekture. U ovom objektu stanovali su austrougarski oficiri sa svojim porodicama.

Zahvaljujući Đenani Zlatkić, konzervatorki koja je radila u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici i njenom istraživanju obavljenom u Hofkamer arhivu u Beču, danas su nam poznate informacije o podizanju ove građevine. Na planu arhitekte Madačonija zapisano je Das Herrschaftshaus in Golubinze in Syurmien (Upravna zgrada u Golubincima u Sremu).

Građevina je podignuta kao spratni objekat pokriven visoko uzdignutim četvoroslivnim krovom sa po dva krovna prozora sa prednje i zadnje strane. Na pročelju i začelju zgrade istaknut je plitak rizalit, središnji deo objekta koji je i u spratnom i u prizemnom delu blago isturen u odnosu na zidno platno. Fasada prizemlja horizontalno je podeljena linearnim usecima, dok na spratu dominira vertikalna podela upotrebom pilastara, plitkih četvrtastih polustubova, koji imaju vertikalne useke. Kamena dekoracija prisutna je oko prozorskih otvora, i vrata, gde se kao stilizovan ukras pojavljuje motiv spirale.

U unutrašnjosti postoji kameno stepenište sa ogradom od masivnih kamenih stubova, što objektu daje strog, monumentalan izgled. Lepota enterijera istaknuta je i upotrebom poluobličastih svodova u podrumu i krstastih svodova u prizemlju i na prvom spratu građevine.

Ispod zgrade nalazio se tunel prema katoličkoj crkvi, danas zazidan, koji je služio kao barutana do 1871. godine. Stariji meštani se sećaju da su se nekada u tunelima igrala deca vođena radoznalošću.

U jednom delu tunela tokom četvrte decenije 20. veka pronađeni su vojni sanduk i ljudske kosti, što ne iznenađuje ukoliko smo svesni činjenice da se ovaj lep objekat koristio i kao mučionica.

Dvorac Šlos proglašen je kulturnim dobrom od velikog značaja, koje pored arhitektonske vrednosti ima i istorijski značaj.

Boravak vožda Karađorđa u Šlosu

Nakon propasti Prvog srpskog ustanka, veliki vožd Đorđe Petrović Karađorđe povlači se preko Save i Dunava na prostor Austrougarske Monarhije. Došao je u Zemun, a zatim se sklonio u manastir Fenek. Nakon boravka u manastiru Fenek Karađorđe sa porodicom prelazi na područje Petrovaradinske regimente, u Golubince. U Šlosu boravi od 24. oktobra do 10. novembra 1813. godine, kada odlazi u Petrovaradin. U znak sećanja na ovu istorijsku ličnost i događaje koji su usledili nakon Prvog srpskog ustanka, 1954. godine na fasadu dvorca Šlos postavljena je spomen ploča.  

Betovenova ljubav iz mladosti

Priča o dvorcu Šlos vodi nas i do slavnog kompozitora Ludviga van Betovena. Betovenova simpatija iz mladosti bila je Žanet d’ Honrat, obrazovana i lepa devojka sa kojom je često provodio vreme u Bonu. Volela je muziku i imala je prijatan glas, pa je Betovenu pevala stihove:

 

Mene danas od tebe da rastave,

i ovo nas ne može sprečiti,

to je prevelik bol za moje srce…

 

Ipak za svog životnog saputnika izabrala je kapetana Karla fon Greta, za koga se udaje 1795. godine. Žanet d’ Honrat i Karl fon Gret boravili su jedno vreme u Golubincima. U državnoj biblioteci u Berlinu čuva se dokument o kontaktu kapetana i Betovena, kao i akvarel sa predstavom dvorca Šlos i natpisom: Dvorac u Golubincima 20. februar 1803. godine.

Dvorac ŠlosKraj 20. vekaArhiva Jovanke Sečanski
Otkrivanje spomen ploče posvećene Karađorđu1954. godinaRatko Racković - Pomeni i trajanja
Crtež kapetana fon Greta1803. godinaDržavna biblioteka u Berlinu
Portret Karađorđa Vladimira Lukiča Borikovskog1816. godinaWikipedia
Portret Ludviga van Betovena rad Jozefa Karl Stilera1820. godinaWikipedia

Legende

Istorijat objekta, zanimljive priče koje su se o njemu prenosile sa kolena na koleno, inspirisale su stvaranje legendi koje i dalje žive među zajednicom. Poznata je priča o vlastelinu, koji je bio vlasnik dvorca i njegovoj nevernoj ženi. Zateknuvši suprugu u činu prevare sa slugom, vlastelin je u naletu besa usmrtio slugu, a nagu ženu vezao za stub zamka. Rekao joj je da će tu i ostati sve dok joj pauci svojom mrežom ne prekriju telo. Nakon jedne sedmice žena je preminula od gladi, žeđi i hladnoće. Kada je video rezultat svojih odluka, vlastelin se pokajao i  kaznio se tako što je prestao da uzima hranu i vodu. Sedeo je za stolom, molio za oproštaj i čekao svoj sudnji dan. Kako je bio snažan čovek, pre nego što je preminuo, dočekao je da ga prekrije paukova mreža. Tako je nastalo verovanje da se pauk ne treba ubiti, jer to donosi nesreću i praznu trpezu.  

Sudbina Šlosa danas

Od upravne zgrade, preko vlastlinskog objekta, bogoslužbenog mesta, ambulante do smeštaja za izbeglice, dvorac Šlos danas je na žalost pust. I pored renoviranja fasade i delimične restauracije enterijera, podrum je često pod vodom, a zgrada iznova propada jer nema funkciju.

Etnolog Jovanka Sečanski podstaknuta željama Golubinčana napravila je projekat o osnivanju ekomuzeja, prvog muzeja ovog tipa u Srbiji. Inovativan i kvalitetan projekat zasniva se na ideji formiranja Etno-eko muzeja Golubinci, čije bi središte bilo smešteno u dvorac Šlos, a koji bi negovao i promovisao celokupno nematerijalno i materijalno nasleđe sela. Projekat je započet 2004. godine, kada se osniva Fondacija Etno-eko muzej Golubinci, ali na žalost do danas nije završen, kako usled nerazumevanja koncepta ekomuzeja i muzeja zajednica od strane lokalne samouprave, tako i zbog odsustva sistemske brige o nasleđu.

Projekat Etno-eko muzej Golubinci

Muzeji čija je glavna i jedina aktivnost izlaganje određenih predmeta u vitrinama, koji nisu kontekstualizovani u savremenom trenutku, koji ne doprinose razvoju zajednice, su muzeji mrtvih predmeta, koje će zainteresovana publika posetiti jedanput. U svetu muzeologije uveliko se preispituje uloga muzeja u društvu, kao i sam termin. Zato je potpuno nelogično u 21. veku osnivati muzeje koji funkcionišu po principu zaštite kulturnog nasleđa od pre sto godina.

To je veoma dobro znala i gospođa Sečanski koja je u ekomuzejima videla mogućnost za negovanje lokalnog nasleđa i revitalizaciju života u selu. Od šezdesetih godina 20. veka političke i društvene promene podstakle su preispitivanje celokupnog sistema vrednosti, a samim tim i uloge javnih institucija, pa i muzeja. Kritika institucije muzeja bila je usmerena na njihovu statičnost, uska gledišta i orijentisanost na muzejske predmete, kao i na neophodnost da se otvore prema čoveku i vremenu u kojem deluju. Ideje nove muzeologije predstavljale su uporište novo-osmišljenog koncepta ekomuzeja, koji je nastao u Francuskoj oko 1970. godine.

Ekomuzej ne čini zgrada, kolekcija, stručnjaci i publika, već celokupna teritorija, zajednica, kulturno i prirodno nasleđe i kolektivno sećanje. Stručnjaci edukuju članove zajednice u vezi procesa nasleđivanja i kroz aktivno učešće zajednice u sistemu upravljanja nasleđem, osnažuju je i osposobljavaju za kvalitetniji život u sadašnjem trenutku. Ekomuzeji su participativni, holistički, difuzni, menjaju se i adaptiraju u zavisnosti od vremena i mesta, a primarno u zavisnosti od zajednice i njenih potreba. Nesporazum često nastaje kada se zbog svog naziva ekomuzej vezuje za muzej ekologije, prirode i slično. Iako je reč izvedena direktno iz konteksta prirode, prefiks eko zapravo potiče od grčke reči oikos i odnosi se na stanište, dom. Ova reč treba da oslika složenost pojma nasleđe i da aludira na teritoriju i identitet koji predstavljaju dom i ogledalo određene zajednice.

Tako je projektom Etno-eko muzej Golubinci planirano da dvorac Šlos postane središte ekomuzeja kao kulturni centar celokupne zajednice, u kojem bi se nalazila etnografska i istorijska izložbena postavka, ali i prostorije za okupljanje likovnih umetnika, izvedbe kamernih koncerata, predstava, kao i prostor za radionice kroz koje bi se zajednica edukovala o svom nasleđu, njegovom negovanju i mogućnostima korišćenja. Teritorija čitavog sela bila bi deo ekomuzeja koji bi brinuo kako o nepokretnom nasleđu, tako i običajima i tradiciji. Kroz negovanje nasleđa podsticao bi se kulturni turizam, prodaja različitih proizvoda spremljenih na tradicionalan način, prodaja zdrave hrane proizvedene na selu. Tako bi se kroz prezentaciju i očuvanje lokalnog nasleđa i tradicije života sela, stvorila prilika i za ekonomsko osnaživanje zajednice.

Projekat je 2016. godine predstavila Gordana Milanović, istoričarka umetnosti i menadžerka kulturnog nasleđa, na Forumu ekomuzeji i muzeji zajednica u okviru 24. generalne konferencije Internacionalnog saveta za muzeja (ICOM) i tom prilikom ideja je dobila veoma pozitivne kritike od strane svetskih stručnjaka iz oblasti muzeologije. U oktobru 2017. godine potpredsednik Internacionalnog saveta za muzeje (ICOM) Alberto Garlandini sa delegacijom stručnjaka iz Italije, Hrvatske i Srbije, posetio je Golubince i ocenio da imaju veliki potencijal za razvoj ekomuzeja. Ostaje nada da će i oni, od čije volje i spremnosti zavisi dalji tok projekta, to isto uočiti i staviti dvorac Šlos u funkciju koja će biti od koristi selu.

Pojašnjenje arhitektonskih pojmova:

Rizalit – Istaknut deo fasade, višeugaonog ili polukružnog oblika, koji se proteže kroz sve spratove, obično na srednjem delu ili bočnim delovima građevine.

Pilastar – Četvrtasti stub ugrađen u zid fasade ili enterijera koji ima konstruktivnu i dekorativnu ulogu.

Literatura:

R. Racković, Pomeni i trajanja, Sremska Mitrovica, 2006.

M. Belegišanin, Snovi zatravljenih kula, 2007.

K. Martin Kopitz, Beethovens Jugendliebe Johanna von Honrath (1770–1823), Berlin, 2011.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, Uslovi i mere zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa za potrebe izrade plana generalne regulacije naselja Golubinci, Sremska Mitrovica, 2013.

Razgovori vođeni sa Jovankom Sečanski 2016-2017.

Razgovori vođeni sa Đenanom Zlatkić, 2017.