Kulturno-Istorijski Spomenici

Seoske kuće

Na prostoru Srema ljudi su prvobitno gradili zemunice, poluzemunice, a zatim i kolibe. Kako se kultura stanovanja razvijala, tako se počinju podizati nadzemne kuće. Krajem 18.veka formira se tip panonske kuće, koja predstavlja karakterističan tip seoskog graditeljstva u Vojvodini. Nјеn nаstаnаk i rаzvој vezuju se za nајširi društveni slој, sеоskо, pаоrskо stаnоvništvо, a njen oblik odredili su nаčin živоtа, ukusi i pоtrеbе vојvоđаnskоg sеlјаkа.

Ovakav tip kuće, sa jedne strane formirao se pod uticajem sposobnosti i kreativnosti narodnih graditelja, a sa druge strane odgovarajući na zahteve koje je nametala austrougarska vlast u pogledu urbanizacije naselja i gradnje kuća. Strogi propisi diktirali su pravila koja su se morala poštovati pri ušoravanju mesta. Kuće su građene na uličnoj regulacionoj liniji, a morao je postojati određen razmak između kuća, zbog opasnosti od požara.

Zbog položaja kuće, koja je užom stranom okrenuta ka ulici, ovaj arhitektonski tip stambenog objekta dobio je naziv kuća na brazdu ili dužna kuća. Izgradnja kuće na granici placa, čija je osnova po pravilu u obliku izduženog pravougaonika, omogućila je da se stambeni prostor sa razvojem kulture stanovanja širi u dubinu parcele. Kasnije se grade i preke kuće, koje su svojom dužom stranom orijentisane ka ulici, a mogle su imati ajnfort kapiju.

U početku kuće su građene od naboja i pokrivane su trskom, dok je pod bio načinjen od nabijene i utabane zemlje, gline. Većina kuća je bila do kraja 19. veka i spolja i iznutra omalterisana blatom napravljenim od gline i okrečena krečom. Od početka 20. veka, kuće se grade od cigala i čerpića, a krov se pokriva crepom, dok se pod prekriva daskama. Početkom 20. veka otvaraju se prve ciglane, pa se od tog vremena sve češće cigla upotrebljava kao glavni građevinski materijal. Obično se zid do ulice zidao od cigle, a ostali spoljni zidovi građeni su ciglom u visini do 1m, a zatim se upotrebljavala nepečena cigla, čerpić. Ponekad su svi spoljni zidovi pravljeni od cigle, a unutrašnji pregradni zidovi od čerpića ili vrbovog pruća oblepljenog blatom. Imućniji meštani su unutrašnjost kuća krečili u raznim bojama uz pomoć valjaka koji ocrtavaju posebne šare.

Kuće su imale najčešće tri prostorije: prednju ili gostinjsku sobu, srednju sobu ili kuhinju i zadnju sobu koja je služila kao spavaća soba. Vremenom se i broj prostorija uvećavao, naročito kod većih porodičnih zadruga. Kuće na brazdu su imale trem, otvoren hodnik, čiji su stubovi u početku bili drveni, a kasnije su zidani. Gong se, skoro po pravilu, nastavljao na ulična vrata. Tako se u kuću nije ulazilo kroz blatnjavo dvorište i kapiju koja je bila namenjena za ulaz stoke i zaprega.
Izgled fasada seoskih kuća menja se naročito od druge polovine 19. veka, kada je u narodno graditeljstvo uvedena dekorativna plastika na fasadama. Ukrаšаvаnjеm uličnе, rеprеzеntаtivnе fаsаdе plitkоm plаstikоm, nаglаšаvаni su оtvоri i zаbаt. Fasadnom dekoracijom kuće, vlasnici su želeli da pokažu sredini u kojoj žive ili pak slučajnim prolaznicima, svoj ukus, ali i ekonomsku moć i društveni status. 

U Krnješevcima postoje veoma lepe kuće na brazdu i preke kuće, koje svedoče o nekadašnjoj kulturi življenja i privlače poglede bogatim fasadnim ukrasom.

Tip panonske kuće postao je jedan od simbola kulturnog nasleđa ovih prostora. Stоgа је vеоmа vаžnо sаčuvаti ih u štо vеćеm brојu, nе sаmо zbоg еtnоlоških vrеdnоsti izrаžеnih u njihоvој stаrоsti i аutеntičnоsti, vеć i zbоg аrhitеktоnskih vrеdnоsti, te kао svеdоčаnstva о vеštini i umеšnоsti nаrоdnih grаditеlја.

Literatura:

B. Milić, Tradicionalna kuća vojvođansko-panonskog tipa, Sajt Zavoda za zaštitu spomenka kulture Zrenjanin.