Kulturno-Istorijski Spomenici

Dom Kola srpskih sestara

Kolo srpskih sestara je žensko humanitarno, patriotsko, kulturno-prosvetno društvo osnovano 1903. godine u Beogradu. Ideju o osnivanju ženskog udruženja sa ciljem jačanja nacionalne svesti vezane za oslobođenje od turske i austrougarske vlasti, ali i pomaganja ugroženima bez obzira na versku i nacionalnu opredeljenost, zagovarala je Nadežda Petrović, slikarka koja je nacionalnu umetnost izvela na put modernizma.

Dobrotvorna zadruga Srpkinja u Staroj Pazovi

U Staroj Pazovi žene su se bavile humanitarnim radom ujedinjene u Dobrotvornu zadrugu Srpkinja, koja je osnovana 1904. godine, zauzimanjem učiteljice Vukosave Šimić. Zadruga je pomagala siromašne članove zajednice, stare sugrađane i školsku decu, a podupirala je i odlične učenice u daljem školovanju. Članice zadruge osnovale su radničku školu u kojoj su siromašne devojčice učile krojenju. Na žalost škola je funkcionisala svega godinu dana, od 1906. do 1907. godine. Dobrotvorna zadruga Srpkinja prestala je sa radom 1914. godine, a aktivnosti obnavlja nakon Prvog svetskog rata.

Kolo srpskih sestara u Staroj Pazovi

Organizovane humanitarne i kulturno-prosvetne aktivnosti žena u Staroj Pazovi obnovljene su 1923. godine, u okviru društva Kolo srpskih sestara, koje ulazi i u Glavni odbor Kola srpskih sestara u Beogradu. Kroz svoj rad žene su težile prosvećenu ženske omladine, pomagale su sirotinju, zagovarale očuvanje tradicije i narodnih običaja, jačale nacionalnu svest.

Kolo srpskih sestara iz Stare Pazove osniva 1928. godine društvo Siroto đače, usmereno da pruži pomoć siromašnoj deci i obezbedi im uslove za školovanje. Društvo je godišnje oblačilo preko pedesetoro dece.

Propaganda za narodnu nošnju

Kolo srpskih sestara iz Stare Pazove je 1929. godine pokrenulo inicijativu za obnovu narodne nošnje, a realizaciju ove ideje predvodila je učiteljica Vukosava Šimić:

Naša predsednica kao dugogodišnja učiteljica uvidela je potrebu našeg seljaka da se otrgne od materijalnog propadanja u koji ga ženska moda rapidno uvaljuje. Pronašle smo u starijih žena divne motive stare sremske narodne nošnje, koju su seljanke same izrađivale najviše tkanjem. Pozvale smo za prvi govor sve učiteljice osnovnih, srednjih i stručnih škola, i sve ženske organizacije u Sremu, te na konferenciji održanoj 12. decembra 1929. donele zaključak, da se izrade lutke kao modeli prema pokupljenim starim originalnim primercima, da se isti pošalju Ministarstvu prosvete za ocenu, te prema tome počne propaganda za što skorije oživotvorenje te stare, lepe nošnje.

Izgradnja Doma Kola srpskih sestara

Društvo je uvidelo potrebu za izgradnjom prosvetnog doma u kojem bi bilo smešteno zabavište kao i zanatska i domaćička škola.

Mi nemamo u mestu, osim osnovne škole, nijedne druge prosvetne ustanove. Oseća se već godinama preka potreba za osnivanjem dečijeg zabavišta, gde bi mnoge siromašne majke smestile svoju decu, dok bi one morale radi zarade ostaviti kuću.

Domaćički tečajevi bi korisno poslužili našim mladim seljankama. Naposletku ljudi slabog materijalnog stanja šalju svoju žensku decu železnicom svaki dan u gimnazije u Zemun ili Novi Sad, te putujući tako ženska deca propadaju moralno, a prekidaju školu posle prvog ili drugog razreda, te ostaju tako reći na ulici. Za te devojčice, buduće majke, uzdanicu našu, trebalo bi osnovati žensku zanatsku školu, u kojoj bi naše male sestrice dobile potrebno vaspitanje, naučile se zanatu i čuvanju narodnog veza i lepih narodnih rukotvorina, te korisno poslužile sebi i svojima.  

Članice Kola srpskih sestara iz Stare Pazove 1929. godine pokreću inicijativu za izgradnju doma i posvećuju se sakupljanju finansijskih sredstava. Zemljište na kojem će se izgraditi dom, u blizini škole, poklonila je Srpska crkvena opština. Predračun za izgradnju objekta iznosio je 200.000. dinara. Članice su dobile novčane priloge od odbora Kola srpskih sestara iz Herceg Novog, Drvara, Niša, Đevđelije, Kruševca, Sremskih Karlovaca, Siska, Rume i Peći. Molbu za pomoć su uputile i svim ministarstvima, kao i Dunavskoj Banovini, koji zbog nedostatka sredstava nisu podržali inicijativu članica Kola. Kako bi svoju ideju ostvarile, uprkos finansijskim poteškoćama, odlučeno je da se sazida samo jedan red prostorija sa ulice.

Dvadeset pet godina od osnivanja Dobrotvorne zadruge Srpkinja, 1929. godine postavljen je i osvećen kamen temeljac doma Kola srpskih sestara, u sklopu organizovane svečanosti povodom proslave sto godina od izgradnje crkve Svetog proroka Ilije i obnavljanja hrama. Tom prilikom članice su poklonili crkvi vitraž sa scenom Rođenja Bogorodice, slave Kola srpskih sestara iz Stare Pazove, kao i fresku sa likom Isusa Hrista, koja se nalazi na pročelju hrama. Vremenom članice su prikupile sredstva i za podizanje sprata, te zgrada dobija izgled koji je zadržala i do danas. Godine 1941. završena je izgradnja sprata.

Kolo je 1939. godine osnovalo i dečije zabavište, a 1941. godine organizovan je kurs za domaćice.

Drugi svetski rat

Tokom Drugog svetskog rata organizovan rad Kola srpskih sestara bio je obustavljen, ali su žene  aktivno učestvovale u ratnim dešavanjima, bilo kao borkinje ili bolničarke. Zgrada Doma Kola srpskih sestara koristila se kao improvizovana bolnica u kojoj su se smeštali ranjenici, sve do momenta kad je okupator došao u Staru Pazovu. Od tada u zgradi je bio smešten ustaški štab i tu su mučeni mnogi borci za slobodu. U znak sećanja na hrabre rodoljube, 1946. godine na zgradi su postavljene dve ploče sa imenima žrtava fašističkog terora na srpskom i slovačkom jeziku. Ova spomen obeležja evidentirana su kao kulturno dobro pod prethodnom zaštitom. Danas zgrada se koristi za potrebe OŠ Boško Palkovljević Pinki.

Rad Kola srpskih sestara prestao je nakon Drugog svetskog rata, a sve što je društvo posedovalo oduzeto je nacionalizacijom. Kolo srpskih sestara u Staroj Pazovi ponovo počinje sa radom 1992. godine.

Članice Kola srpskih sestaraSpomenica Kola srpskih sestara Stara Pazova
Članica Bektaš Tarsa, 1937. godinaSpomenica Kola srpskih sestara Stara Pazova
Članovi Sokolskog društva i članice Kola srpskih sestara1930. godinaPoklon porodice Deh, arhiva Mirjane Stepanović
Dom Kola srpskih sestaraDruga polovina 20. vekaJanko Šago Hronika Stare Pazove

Zvučni zapisi:

Mirjana Stepanović - O Kolu srpskih sestara

Mirjana Stepanović - Sećanje na streljanje u Staroj Pazovi

Literatura:

S. Aranicki, Pravoslavna parohija u Staroj Pazovi krajem godine 1911, Sremski Karlovci, 1912.

Spomenica Kola srpskih sestara Stara Pazova, Stara Pazova, 1931.

J. Šago, Hronika Stare Pazove, Novi Sad, 1991.

V. Bojović, Stara Pazova. Kratak prikaz o etničkom, privrednom i kulturnom razvoju, Stara Pazova, 2004.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, Studija zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa za potrebe izrade prostornog plana opštine Stara Pazova, Sremska Mitrovica, 2007.