Kulturno-Istorijski Spomenici

Kuća porodice Vajđik

Na prostoru Srema ljudi su prvobitno gradili zemunice, poluzemunice, a zatim i kolibe. Kako se kultura stanovanja razvijala, tako se počinju podizati nadzemne kuće. Krajem 18.veka formira se tip panonske kuće, koja predstavlja karakterističan tip seoskog graditeljstva u Vojvodini. Nјеn nаstаnаk i rаzvој vezuju se za nајširi društveni slој, sеоskо, pаоrskо stаnоvništvо, a njen oblik odredili su nаčin živоtа, ukusi i pоtrеbе vојvоđаnskоg sеlјаkа.

Panonska kuća

Ovakav tip kuće, sa jedne strane formirao se pod uticajem sposobnosti i kreativnosti narodnih graditelja, a sa druge strane odgovarajući na zahteve koje je nametala austrougarska vlast u pogledu urbanizacije naselja i gradnje kuća. Strogi propisi diktirali su pravila koja su se morala poštovati pri ušoravanju mesta. Kuće su građene na uličnoj regulacionoj liniji, a morao je postojati određen razmak između kuća, zbog opasnosti od požara. Zbog položaja kuće, koja je užom stranom okrenuta ka ulici, ovaj arhitektonski tip stambenog objekta dobio je naziv kuća na brazdu ili dužna kuća. Izgradnja kuće na granici placa, čija je osnova po pravilu u obliku izduženog pravougaonika, omogućila je da se stambeni prostor sa razvojem kulture stanovanja širi u dubinu parcele.

U početku kuće su građene od naboja i pokrivane su trskom, dok je pod bio načinjen od nabijene i utabane zemlje, gline. Većina kuća je bila do kraja 19. veka i spolja i iznutra omalterisana blatom napravljenim od gline i okrečena krečom. Od početka 20. veka, kuće se grade od cigala i čerpića, a krov se pokriva crepom, dok se pod prekriva daskama. U Staroj Pazovi prva ciglana podignuta je 1904. godine, pa se od tog vremena sve češće cigla upotrebljava kao glavni građevinski materijal. Obično se zid do ulice zidao od cigle, a ostali spoljni zidovi građeni su ciglom u visini do 1m a zatim se upotrebljavala nepečena cigla, čerpić. Ponekad su svi spoljni zidovi pravljeni od cigle, a unutrašnji pregradni zidovi od čerpića ili vrbovog pruća oblepljenog blatom. Imućniji meštani su unutrašnjost kuća krečili u raznim bojama uz pomoć valjaka koji ocrtavaju posebne šare.

Kuće su imale najčešće tri prostorije: prednju ili gostinjsku sobu, srednju sobu ili kuhinju i zadnju sobu koja je služila kao spavaća soba. Vremenom se i broj prostorija uvećavao, naročito kod većih porodičnih zadruga. Kuće su imale trem, otvoren hodnik, čiji su stubovi u početku bili drveni, a kasnije su zidani. Od proleća do jeseni neki domaćini su spavali u tremu, a mladići često po štalama i kotobanjama.

Seoska kuća porodice Vajđik

Seoska kuća porodice Vajđik predstavlja veoma lep primer narodnog graditeljstva i stambene arhitekture prve polovine 20. veka i evidentirana je kao kulturno dobro pod prethodnom zaštitom. Sagrađena je 1925. godine. Ističe se veoma zanimljivom i bogatom dekoracijom glavne fasade.

Izgled fasada seoskih kuća menja se naročito od druge polovine 19. veka, kada je u narodno graditeljstvo uvedena dekorativna plastika na fasadama. Ukrаšаvаnjеm uličnе, rеprеzеntаtivnе fаsаdе plitkоm plаstikоm, nаglаšаvаni su оtvоri i zаbаt. Fasadnom dekoracijom kuće, vlasnici su želeli da pokažu sredini u kojoj žive ili pak slučajnim prolaznicima, svoj ukus, ali i ekonomsku moć i društveni status. 

Fasada seoske kuće porodice Vajđik oživljena je kombinacijom zidnih površina krečenih u plavu boju i prekrivenih pločicama zagasito plave boje. Plava boja je veoma karakteristična za stambenu arhitekturu Slovaka, a hroničar Jan Horvat objašnjava poreklo ovog fenomena. Kada se kuća krečila dodavao se vešplav, sastojak koji se koristio pri pranju veša kako bi ono bilo snežno belo i na taj način se dobijala plava boja. Pločice na fasadi su još jedna upečatljiva osobina slovačkih kuća, a mogli su da ih priušte jedino imućniji meštani.

Fasada kuće porodice Vajđik dodatno je oživljena pilastrima, plitkim, četvrtastim polustubovima, koji se završavaju kapitelom ukrašenim floralnim motivima i volutama. Prozorski otvori oivičeni su dekorativnim polustubovima i nadvišeni gredom na kojoj su prikazanim motivi anđela, ptice i floralni ornamenti. Zabat se ističe na samom vrhu dekorativnim trouglastim elementom floralne ornamentike, dok se u donjem delu nalaze bogato ukrašene rozete, godina izgradnje i prezime vlasnika.

Tip panonske kuće postao je jedan od simbola kulturnog nasleđa ovih prostora. Stоgа је vеоmа vаžnо sаčuvаti ih u štо vеćеm brојu, nе sаmо zbоg еtnоlоških vrеdnоsti izrаžеnih u njihоvој stаrоsti i аutеntičnоsti, vеć i zbоg аrhitеktоnskih vrеdnоsti, te kао svеdоčаnstva о vеštini i umеšnоsti nаrоdnih grаditеlја.

Pojašnjenje arhitektonskih pojmova:

Pilastar – Četvrtasti stub ugrađen u zid fasade ili enterijera koji ima konstruktivnu i dekorativnu ulogu.

Kapitel – Gornji, najviši deo stuba, koji se naziva i glava stuba i nosi teret luka ili grede. Često je dekorativno obrađen.

Voluta – Ukras na kapitelu stuba ili pilastra koji ima oblik zavijutka.

Rozeta – Arhitektonski element kružnog oblika sa stilizovanim floralnim motivima.

Literatura:

B. Milić, Tradicionalna kuća vojvođansko-panonskog tipa, Sajt Zavoda za zaštitu spomenka kulture Zrenjanin.

J. Šago, Hronika Stare Pazove, Novi Sad, 1991.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, Studija zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa za potrebe izrade prostornog plana opštine Stara Pazova, Sremska Mitrovica, 2007.