Kulturno-Istorijski Spomenici

Spomenik žrtvama fašističkog terora

Spomenik žrtvama fašističkog terora 1941-1945 nalazi se u parku ispred zgrade Tehničke škole. Posvećen je žrtvama stradalim u toku Narodno-oslobodilačkog rata. Podignut je povodom obeležavanja trideset godina od oslobođenja Stare Pazove 21. oktobra 1975. godine. Spomenik je evidentiran kao kulturno dobro pod prethodnom zaštitom i rad je arhitekte M. Bojčića.

Na spomeniku nalaze se imena boraca poginulih u Drugom svetskom ratu i žrtava fašističkog terora. Odaje se počast i jevrejskim porodicama koje su 6. maja 1942. godine pogubili fašisti. U centralnom delu spomenika napisani su stihovi na srpskom i slovačkom jeziku:

 

MI SMO PALI ZA ONO

ŠTO STE VI ZAUVEK STEKLI,

DA BUKTINJU

PRONOSI SVAKA NOVA SMENA.

MI NE ĆUTIMO NI SAD

NO MI SMO REČ SVOJU REKLI

REKLI ZA SVA VREMENA.

 

VAŠOU KRVOU DALI STE NAM

ŽIVOT NOVY, DRAHY,

ŽIVOT SLOBODY A ŠTASTIA…

 

POVODOM TRIDESETOGODIŠNJICE

OSLOBOĐENJA GRADA

GRAĐANI STARE PAZOVE

21. X 1974. GODINE

Hapšenje Janka Čmelika

Na spomeniku stoji i tekst iz koga saznajemo da je na tom mestu ranjen narodni heroj Janko Čmelik. Sekretaru mesnog i sreskog komiteta KPJ, Janku Čmeliku postavljena je zaseda u rodnoj kući. Ustaše su ga uhapsile 1941. godine:

Došavši u kuću, Šild, Blaženković i Topolovac, odmah su se uputili prema prednjoj sobi u kojoj je Janko spavao. Blaženković i Beračka su se zadržali u srednjoj sobi kod Jankove majke. U prednjoj sobi su tražili Janka, pa je Šild svukao sa kreveta Jankovog sina kojeg je uhvatio za kosu i poveo iz sobe. Topolovac je sa kreveta svukao Jankovu suprugu Katu. Šild je Janka mlađeg vukao odmah na ulicu da Gordana potvrdi ko je on. Ona je rekla da je to Janka Čmelika sin, a to je naljutilo još više Šilda, pa su počeli da pretražuju celu kuću i nastavili sa tučom Jankove supruge, majke i sina Janka.

Na ulicu su izveli Katu i Janka mlađeg, gde su još priključili i Jana Baka i vezali ga zajedno sa Jankom Čmelikom mlađim, pa su krenuli prema ustaškom logoru. Pošto su napustili kuću, ostavili su zasedu čiji je zadatak bio da sačeka Janka sa zadatkom da ga obavezno uhvate živog, sa napomenom da im ne sme pobeći.

Sledećeg dana, 17. novembra 1941. godine, Janko je ušao u dvorište, a potom i srednju sobu gde ga je dočekala ustaška zaseda. Uprkos pružanju otpora, zarobili su ga i tukli kundacima, a zatim svog krvavog poveli u ustaški logor. Nadomak vrata logora istrgao se iz ruku ustaša i dao se u bekstvo. Nakon par koraka pada pogođen metkom u desnu butinu. Ranjenog, nastavili su da ga tuku pred ženom i sinom, a zatim su ga prebacili u Dom Kola srpskih sestara gde se nalazio ustaški štab. Tamo su nastavili svirepo mučenje u pokušaju da ga nateraju da oda svoje drugove. Nakon svirepih mučenja u zatvorima u Rumi i Vukovaru, Janka Čmelika ustaše su streljale u Sremskoj Mitrovici 12. maja 1942. godine. Zahvaljujući svom junaštvu, požrtvovanošću i izdržljivosti, proglašen je 1943. godine za narodnog heroja.

Literatura:

J. Šago, Hronika Stare Pazove, Novi Sad, 1991.

R. Popović Zuma, Spomenici Narodnooslobodilačke borbe i revolucije SR Srbije 1941–1945, Beograd, 1981.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, Studija zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa za potrebe izrade prostornog plana opštine Stara Pazova, Sremska Mitrovica, 2007.