Kulturno-Istorijski Spomenici

Zgrada Osnovnog suda

Zgrada Osnovnog suda u Staroj Pazovi izgrađena je u drugoj polovini 19. veka kao prizemni objekat građanske arhitekture. Monumentalni objekat čini deo starog gradskog jezgra Stare Pazove. Pročelje zgrade istaknuto je bočnim rizalitima, delovima pravougaonog oblika koji su istureni u odnosu na zidno platno središnjeg dela. Na rizalitima nalaze se po dva prozorska otvora lučno završena, koji su ukrašeni pilastrima, plitkim četvrtastim polustubovima sa profilisanom bazom i kapitelom. Uglovi su oživljeni pravougaonim poljima, nutnama. Krovni venac rizalita bogatije je dekorisan u odnosu na krovni venac središnjeg dela zgrade, dodavanjem kubičnih konzolica celom dužinom bočnog venca i para konzola u obliku voluta na uglovima. Središnjim delom građevine dominira ulaz oivičen pilastrima i nadvišen trougaonim timpanonom. Sa svake strane ulaza nalaze se po tri prozora pravougaonog oblika, istaknuta pilastrima. Arhitektura objekta ima karakteristike neoklasicističkog stila. Građevina je evidentirana kao kulturno dobro pod prethodnom zaštitom.

O parničenju

Prota Simeon Aranicki u delu Parohija u Staroj Pazovi krajem godine 1911. opisuje stanje u pogledu parničenja i rada suda:

Bez sudova se ne može biti, jer ima važnijih stvari koje se mogu samo putem suda rešiti, ali opet za svaku sitnicu trčati sudu, tražiti advokata, ne samo da je za osudu nego vodi i propadanju.

Da se u novije doba broj parnica sve više množi, vidi se već iz toga što sad ovde ima 5 advokata i svi lepo žive, a pre dvadeset godina bio je samo jedan, međutim većina je parnica koje bi se sa malo dobre volje, međusobne susretljivosti i uviđavnosti, sve mogle mirnim putem rešiti.

Najčešće su parnice zbog uvrede časti, deobne, zbog smetanja poseda, gde se susedi godinama glože zbog tako reći pedlja zemlje, u poslednje vreme naročito su učestale parnice i zbog razvenčavanja, u kojoj je neki već i »crno ispod nokta« na parnične troškove dao. Zlatne su reči naših starih: »Bolje mršava nagoda nego mastan proces« ili »Ko tera parnicu ne muze kravicu«.

Kotarski sudPrva polovina 20.vekaFoto-arhiv Jana Horvata
Kotarski sudPrva polovina 20.vekaFoto-arhiv Jana Horvata
Kotarski sudPrva polovina 20.vekaFoto-arhiv Jana Horvata

Pojašnjenje arhitektonskih pojmova:

Rizalit – Istaknut deo fasade, višeugaonog ili polukružnog oblika, koji se proteže kroz sve spratove, obično na srednjem delu ili bočnim delovima građevine.

Pilastar – Četvrtasti stub ugrađen u zid fasade ili enterijera koji ima konstruktivnu i dekorativnu ulogu.

Kapitel – Gornji, najviši deo stuba, koji se naziva i glava stuba i nosi teret luka ili grede. Često je dekorativno obrađen.

Konzola – Noseći elemenat koji se izdvaja iz ravni zida i nosi krovni venac, sims, erker, balkon, skulpturu, itd.

Voluta – Ukras na kapitelu stuba ili pilastra koji ima oblik zavijutka.

Literatura:

S. Aranicki, Pravoslavna parohija u Staroj Pazovi krajem godine 1911, Sremski Karlovci, 1912.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, Studija zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa za potrebe izrade prostornog plana opštine Stara Pazova, Sremska Mitrovica, 2007.