Kulturno-Istorijski Spomenici

Seoska kuća u ulici Cara Dušana

Na prostoru Srema ljudi su prvobitno gradili zemunice, poluzemunice, a zatim i kolibe. Kako se kultura stanovanja razvijala, tako se počinju podizati nadzemne kuće. Krajem 18. veka formira se tip panonske kuće, koja predstavlja karakterističan tip seoskog graditeljstva u Vojvodini. Nјеn nаstаnаk i rаzvој vezuju se za nајširi društveni slој, sеоskо, pаоrskо stаnоvništvо, a njen oblik odredili su nаčin živоtа, ukusi i pоtrеbе vојvоđаnskоg sеlјаkа.

Panonska kuća

Ovakav tip kuće, sa jedne strane formirao se pod uticajem sposobnosti i kreativnosti narodnih graditelja, a sa druge strane odgovarajući na zahteve koje je nametala austrougarska vlast u pogledu urbanizacije naselja i gradnje kuća. Strogi propisi diktirali su pravila koja su se morala poštovati pri ušoravanju mesta. Kuće su građene na uličnoj regulacionoj liniji, a morao je postojati određen razmak između kuća, zbog opasnosti od požara. Zbog položaja kuće, koja je užom stranom okrenuta ka ulici, ovaj arhitektonski tip stambenog objekta dobio je naziv kuća na brazdu ili dužna kuća. Izgradnja kuće na granici placa, čija je osnova po pravilu u obliku izduženog pravougaonika, omogućila je da se stambeni prostor sa razvojem kulture stanovanja širi u dubinu parcele.

U početku kuće su građene od naboja i pokrivane su trskom, dok je pod bio načinjen od nabijene i utabane zemlje, gline. Većina kuća je bila do kraja 19. veka i spolja i iznutra omalterisana blatom napravljenim od gline i okrečena krečom. Od početka 20. veka, kuće se grade od cigala i čerpića, a krov se pokriva crepom, dok se pod prekriva daskama. Početkom 20. veka otvaraju se prve ciglane, pa se od tog vremena sve češće cigla upotrebljava kao glavni građevinski materijal. Obično se zid do ulice zidao od cigle, a ostali spoljni zidovi građeni su ciglom u visini do 1m, a zatim se upotrebljavala nepečena cigla, čerpić. Ponekad su svi spoljni zidovi pravljeni od cigle, a unutrašnji pregradni zidovi od čerpića ili vrbovog pruća oblepljenog blatom. Imućniji meštani su unutrašnjost kuća krečili u raznim bojama uz pomoć valjaka koji ocrtavaju posebne šare.

Kuće su imale najčešće tri prostorije: prednju ili gostinjsku sobu, srednju sobu ili kuhinju i zadnju sobu koja je služila kao spavaća soba. Vremenom se i broj prostorija uvećavao, naročito kod većih porodičnih zadruga. Kuće su imale trem, otvoren hodnik, čiji su stubovi u početku bili drveni, a kasnije su zidani. Od proleća do jeseni neki domaćini su spavali u tremu, a mladići često po štalama i kotobanjama.

Seoska kuća u Vojki

Kuća u Vojki predstavlja reprezentativan tip panonske kuće i lep primer arhitekture narodnog graditeljstva. Kuća je podignuta krajem 19. veka. Sagrađena je od čerpića, a jedino je zid do ulice podignut od opeke. Njena osnova je trodelna i čine je prednja, gostinska soba, zatim srednja soba, kuhinja i zadnja, spavaća soba. Podužnom stranom kuće pruža se trem koji je karakterističan po masivnim valjkastim stubovima. Kuća ima dva ulaza sa dvorišne strane i jedan sa ulične strane, odnosno sa šora.

Izgled fasada seoskih kuća menja se naročito u drugoj polovini 19. veka kada je u narodno graditeljstvo uvedena dekorativna plastika na fasadama. Ukrаšаvаnjеm uličnе fаsаdе plitkоm plаstikоm najčešće su nаglаšаvаni оtvоri i zаbаt. Fasadnom dekoracijom kuće vlasnici su želeli da pokažu sredini u kojoj žive ili pak slučajnim prolaznicima svoj ukus, ali i ekonomsku moć i društveni status. 

Kuća u Vojki se posebno ističe svojim arhitektonskim ukrasom. Fasadom dominira trostruko usečen ulaz, čiji se polustubovi završavaju profilisanim kapitelima. Posebnu pažnju privlače ukrasi oko prozora, koji su nadvišeni četvrtastom arhivoltom završenom zoomorfnim motivom.

Veoma bogata dekoracija nalazi se na zabatu kuće. Liniju krova prati venac ukrašen floralnim motivima, ispod koga se nalazi manji venac načinjen naizmeničnim smenjivanjem oblika romba i kruga. U sredini vrha krova nalazi se motiv lepeze, a krovni otvori razdeljeni su lezenom sa kvadratnim poljima. Sa svake strane lezene nalaze se bogato dekorisane rozete i trougaona polja.

Tip panonske kuće postao je jedan od simbola kulturnog nasleđa ovih prostora. Zato је vеоmа vаžnо sаčuvаti ih u štо vеćеm brојu, nе sаmо zbоg еtnоlоških vrеdnоsti izrаžеnih u njihоvој stаrоsti i аutеntičnоsti, vеć i zbоg аrhitеktоnskih vrеdnоsti, te kао svеdоčаnstva о vеštini i umеšnоsti nаrоdnih grаditеlја.

Seoska kuća u Vojki proglašena je spomenikom kulture i evidentirana je kao kulturno dobro od velikog značaja.

Literatura:

B. Milić, Tradicionalna kuća vojvođansko-panonskog tipa, Sajt Zavoda za zaštitu spomenka kulture Zrenjanin.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, Studija zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa za potrebe izrade koncepta plana generalne regulacije naselja Vojka, Sremska Mitrovica, 2013.