Običaji I Tradicija

Astalske pesme

Pored formalnog obrazovanja, u Sremu je postojala tradicija iskustvenog vaspitanja, koja se prenosila usmeno. Na taj način nastale su astalske pesme, koje su govorile o moralu zajednice i imale zadatak da prenesu pouke o životu i sistemu vrednosti. Forma pesme je odabrana jer su se na taj način pouke lakse pamtile i prenosile sa generacije na generaciju. Nazvane su astalskim pesmama iz razloga što su se pevale za trpezom prilikom porodičnih okupljanja. Astal je u tradicijskoj kulturi Srema imao važnu, kultnu ulogu. Za trpezom su donošene odluke bitne za budućnost porodice i vladao je utvrđeni red koji se poštovao. Roditelji su imali dužnost da decu nauče šta je pristojno ponašanje, šta se priča za astalom, gde ko sedi.

Poseban značaj u tradicionalnoj kulturi Srema imalo je ono što su svi članovi zajednice smatrali moralnim ili nemoralnim. Tako uspostavljen kodeks čvrsto se držao i poštovao, te je na taj način regulisan život zajednice da bi funkcionisala kao celina. U astalskim pesmama ispevana su životna načela.

 

Primer astalske pesme

 

Bosiljak je zelena travica

Po njoj šeće dever i snašica,

Dever snaji tiho besedio

Snao moja žuta gunjo moja

Il’ si žuta rođena od majke,

Il’ s’u našem požutela dvoru.

Nit sam žuta rođena od majke

Već u vašem požutela dvoru.

Svekar mi je žeravica živa

A svekrva guja prisojkinja.

Kad je svekar žeravica živa

A ti budi tija voda ladna

Vodom kvasi žeravicu gasi.

Kad j’ svekrva guja prisojkinja

A ti sijaj kano jarko sunce,

Sunce sija guja se uvija.

 

Ova astalska pesma govori da se život u novoj porodici razlikuje, da je u početku težak i da mu se treba prilagoditi. U drugoj porodici uvek postoji neko ko će pridošlog člana razumeti i dati mu podršku i pouke kako bi se što pre navikao na novu sredinu.