Običaji I Tradicija

Božićni običaji 

Proslavljanje Božića obeleženo je praktikovanjem mnogih narodnih običaja. Dva dana pred Božić, na Tucindan, sprema se kuća kako bi sve bilo sređeno pred veliki praznik. Veruje se da se ovog dana ukućani ne smeju svađati, a naročito da se deca ne smeju tući, jer će bolovati od čireva. Na Tucindan klalo se prase, odnoso pripremala pečenica. Nekada se pečenica tukla, odnosno ubijala krupicom soli ili ušicama od sekire, te je iz tog razloga ovaj dan prozvan Tucindan.

Na Badnji dan rano jutru odlazilo se u šumu po badnjak. Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje simboliše ono drvo kojeg su patiri doneli Josigu da ga založi i zagreje pećinu u kojoj se Isus Hrist rodio. Nagoveštava i drvo Krsta. Domaćin kada izabere drvo u šumi, okrene se ka istoku i tri puta prekrsti, a zatim sekirom iseče granu. Badnjak se donosi do ulaznih vrata kuće, gde stoji do večeri. Tog dana domaćice prave kolače i specijalitete za Božićnu trpezu, ali i posna jela, ribu, prebranac, krompirušu, rezance sa makom, koji se jedu za Badnje veče. Domaćin u toku dana loži vatru i započinje pečenje pečenice. Veruje se da dom treba ponoviti, pa domaćice za kuću kupuju neku novu stvar. Stvari se tog dana ne trebaju pozajmljivati, jer je ukorenjeno verovanje da ako se na Badnji dan stvari iznose iz kuće, iznosiće se tokom čitave godine. Kada padne veče domaćin u kuću unosi badnjak i slamu, a domaćica po njemu posipa žito. Polaganje slame ispod stola je oduvek za decu bio povod za radost. Na slamu se pobacaju novčici, sve šljive, suve kajsije, mandarine, pomorandže, slatkiši, pokloni, a deca imitirajući pilice pijuču i sakupljaju darove. Zatim ukućani pristupaju svečanoj večeri uživajući u posnim đakonijama. Neizostavan deo trpeze predstavlja obredni hleb koji se naziva zdravlje. Trpeza se obično ne rasklanja do sutradan. Nakon večere izlazi se na šor i uz vatru komšije i prijatelji se druže, pijući kuvano vino i rakiju.

Vertepi su tokom Badnje noći išli u ophod po selu. Vertepsku grupu čine muškarci ili muška deca kostimirani u cara Iroda, tri mudraca Gašpara, Melhiora i Baltazara, kao i dva pastira. Oni nose vertep odnosno maketu crkve sa predstavom Rođenja Hristovog. Ulazeći u kuće domaćena vertepi izvode kratke predstave izgovarajući dramski tekst i pevaju  pesme Roždestvo i Vitlejemu. Vertepi se daruju jajima, sirom, šunkom ili novcem. Ovaj običaj u našem kraju zadržao se u Vojki i Golubincima.

Božić se praznuje tri dana. Prvog dana Božića 7. januara po novom kalendaru puca se iz pušaka ili prangija kako bi se objavio dolazak Božića. Ukućani odlaze u crkvu na Božićnu liturgiju. Ljudi se pozdravljaju rečima Hristos se rodi! i otpozdravljaju Vaistinu se rodi! Pre podne u kuću dolazi položajnik ili radovan, nazvan tim imenom zbog radosti koju donosi.To je poseban gost koji prvi na Božićni dan uđe u kuću. Može biti slučajni namernik, ali je najčešće dogovoreno ko će biti radovan. Radovan po ulasku u dom ukućanima čestita Božić i grančicom badnjaka prodžara vatru govoreći Koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko zdravlja...Radovan se daruje peškirom, košuljom ili u današnje vreme nekim drugim poklonom. Na Božicno jutro domaćica mesi česnicu. U našem kraju to je slatki kolač napravljen od kora sa orasima i medom, a negde se česnica mesi kao pogača. U česnicu se stavlja novčić, a veruje se da će ukućanin koji ga pronaće biti srećan tokom čitave godine. Za dobrobit kuće domaćica često otkupi novčić od onog ko ga je dobio i stavlja na ikonu. Božićna trpeza je bogata i svečana, a na njoj se nalazi supa, kuvano povrće i meso sa sosem, pečenica i druga jela, kao i kolači. Tog dana prestaje Božićni post, te se ukućani časte mrsnim specijalitetima. Veruje se da na Božić valja započeti neki sitan posao, kako bi cele godine obavljanje tog posla išlo lako i bilo uspešno. Božić je porodični praznik i tog dana porodica je na okupu kod kuće. Drugog dana Božića, odlazi se kod komšije, rodbine, prijatelja i čestita se veliki praznik. U našim krajevima postoji lep običaj, koji se naziva vijanje Božića. Momci se okupe i na konjima, okićenim peškirima i kićankama, jašu kroz selo. Grupe jahača odlaze u kuće gde su širom otvorene kapije, kao znak da su dobrodošli, čestitaju praznik i pevaju Božićne pesme. Trećeg dana Božića, na Svetog Stefana, iznosi se badnjak iz kuće kao i slama.

Zvučni zapisi:

Vertepi u Golubincima

Literatura:

M. Bosić, Godišnji običaji Srba u Vojvodini, Novi Sad, 1996.

D. Kostić, Moj Srem, Stara Pazova, 2009.

Lj. Stajić - Ustupila snimak Vertepa u Golubincima