Običaji I Tradicija

Dodole

Dodole su mlade devojke ili devojčice, koje su se okupljale u vreme suše i svojom pesmom i igrom prizivale kišu. Ovaj običaj bio je deo sremske tradicije, ali razvojem i modernizacijom društva obred prizivanja kiše biva napušten, a dodolske rituale, pevanje dodolskih pesama uz ritualni ples, danas neguju kulturno umetnička društava kao deo folklorne tradicije.

Nekoliko devojaka, kad je suša, idu po selu od kuće do kuće i pevaju dodolske pesme, te prizivaju kišu. Jedna se devojka svuče i prekrije različitim grančicama, travom i cvećem tako, da se nigde ne vidi ni malo, a u novija vremena, dok se tradicija dodola i dalje negovala, devojka ostane u beloj košulji koju prekrije biljem. Dodola igra i vrti se u krug, dok oko nje druge devojke pevaju. Potom domaćica uzme punu kantu vode, te izlije na dodolu, dok ona igra i okreće se.

Devojke koje su izvodile dodolske rituale morale su biti nevine i čedne, pa su to često bile mlade devojčice između osam i dvanaest godina. Bilje kojima su se devojke kitile predstavljalo je simbol bujanja vegetacije, a polivanje dodole vodom simboličan je čin magijskog prizivanja kiše. Kada se završi ophod po selu dodole se darivaju poklonima. Ukoliko u selu postoji reka dodola se pored vode otresa, te lišće i grančice sa sebe baca u reku, a ako ne postoji reka par grančica ubaci u bunar.

Ovaj običaj ima svoje paganske, prehrišćanske korene. Nastao je još pre nego što su stari Sloveni primili hrišćanstvo i predstavlja jednu od najstarijih tradicija slovenskih naroda. Dodola ili Perperuna je bila boginja kiše i žena Peruna, vrhovnog boga starih Slovena. On je bio vladar neba, groma, munja i borac protiv suše. Perunov brat Veles je vodeni bog i živi u podzemlju, a Perun sa njim deli Sunce. Suša je predstavljala Velsovu krađu, a kiša Perunovu milost. U nekim krajevima dodole su svoje ritualne izvodile četvrtkom, jer je četvrtak bio posvećen bogu Perunu. Takođe, neke dodole su se kitile i hrastovim lišćem, a hrast je bio jedan od atributa boga Peruna.

Stilsko obeležje dodolskih pesama su osmerci, a stih koji se ponavlja, takozvani pripev, koji je u sedmercu. Sve dodolske pesme imaju pripev oj, dodo, oj, dodo le ili oj, dodo le, moj božo le.

 

Dodolske pesme:

Naša doda moli Boga,

oj dodo, oj dodo le!

Da udari rosna kiša,

oj dodo, oj dodo le!

Da pokisnu naša polja,

oj dodo, oj dodo le!

Da pokisnu svi orači,

Svi orači i kopači,

oj dodo, oj dodo le!

 

ili

 

Na sred sela vita jela,

oj dodo, oj dodo le!

Vita jela čak do neba.

Na vr’ jele bela vila.

U krilu joj ogledalo;

okreće ga, prevrće ga.

Prevrnu se vedro nebo

i udari rosna kiša -

oj dodo, oj dodo le!

Literatura:

D. Kostić, Moj Srem, Stara Pazova, 2009.