Običaji I Tradicija

Mačkare

Poklade su narodni praznik koji je povezan sa početkom  posta uoči velikih praznika poput Božića, Uskrsa, Velike Gospojine. U slučaju običaja zvanog Mačkare poklade se vezuju za uskršnji post. Koreni ovog običaja datiraju u prehriščansko vreme, kada su pagani kroz ritualno-religijske radnje proslavljali kult Sunca i početak novog vegetacionog ciklusa. Nakon zime koja je simbolizovala odumiranje, ovim ritualima se najavljivalo proleće i buđenje života. U procesu hristijanizacije određeni elementi paganskog običaja su se zadržali i u određenim oblicima održali sve do danas.

Poklade se smatraju danima veselja, uživanja u hrani i piću, proslava pod maskama. U našim krajevima ovaj običaj najduže se zadržao u selu Golubinci, koje je danas prepoznatljivo upravo po manifestaciji Mačkare. Običaj su u Golubince doneli doseljenici iz Dalmacije pre više od dva veka. Posle pauze tokom ratova devedesetih godina 20. veka, tradicija obeležavanja Mačkara u selu je obnovljena, a danas je prerasla u karnevalsku manifestaciju. Ovaj običaj lep je primer kako kultura i tradicija jednog naroda, u ovom slučaju hrvatskog katoličkog stanovništva, može da postane deo kulturnog identiteta celokupne lokalne zajednice, bez obzira na versku pripadnost i nacionalnost.

Mačkare se organizuju u februaru ili martu mesecu, u zavisnosti od toga kada se obeležava Uskrs koji je pokretni praznik i ne slavi se svake godine istog datuma.  Kada se završe zimske svetkovine Golubinčani započinju sa smišljanjem i izradom maski. Meštani se u grupama okupljaju po kućama i uz druženje kreiraju maske koje često imaju aktueln, društveni i politički kontekst. Izrada maski obavlja se u strogoj tajnosti i vodi se računa da se ideje ne šire u javnost, kako bi se ostali meštani iznenadili. Za osobu koja nosi masku govori se da je namačkarena ili premudrena. Vremenom su se ustanovili izrazi lepe i gadne mačkare. Lepe maske su se pristojno ponašale i odevale u lepe cvetne kostme, sa motivima visibabe, bele rade, đurđevka. One su simbolizovale vesnike proleća. Onaj ko nosi ružnu masku obično nagaravi lice i obuče kožuh ili opakliju okrenutu na naličje, kako bi izgledao što strašnije. Ružne  mačkare su zadirkivale, štipale, pravile ludorije i zijan (sitnu pakost kojom su provocirale meštane na šaljiv način). Neki muškarci maskirali su se u žene, posebno neveste, dok su se žene oblačile u muškarce, pa su uz muzičku pratnju glumili svadbenu povorku. Kostimi medveda, koji se probudio iz zimskog sna, bili su uobičajeni, a zadatak ovih maski bio je da od domaćina pokupe sve mrsne spreijalitete koji su se za taj dan spremali, kako bi ih podsetili na predstojeći post. Deca su po šorovima zadirkivala ružne maske uzvikujući stihove: Mačkara-parada, otpala ti brada. Kada se običaj osavremenio, počele su da se izrađuju i maske koje upućuju na aktuelne teme, crtane i filmske junake.

Mačkare su se slavile tri dana. Golubinci su u tom periodu puni gostiju, koji iz okoline dolaze da proprate ovaj običaj. Nekada su se nedeljom maskirala deca, dok su ponedeljak i utorak bili rezervisani za odrasle. Oni su se kostimirali i u povorkama šetali ulicama uz muzičku pratnju. Uveče se organizovao bal pod maskama i birala se najinteresantnija maska. Utorkom su domaćini srpemali sremske specijalitete, pre svega krofne, ali i druge vrste kolača, i širom otvarali kapije ukoliko su želeli da ugoste Mačkare. Mačkare su uz pesmu šetale od domaćina do domćina, častili se poslasticama, vinom, rakijom, domaćim skokvima. Uživalo se u hrani i piću, a od čiste srede nastupao je post.
Danas Mačkare započinju u subotu kada se organizuje maskembal i izbor za najlepšu masku. U nedelju ulicama Golubinaca defiluje karnevalska povorka, dok se ponedeljkom obilaze domaćinstva kada se uz igru, pesmu i šalu časti sremačkim tradicionalnim poslasticama. Hrvatsko kulturno-prosvetno društvo Tomislav iniciralo je da se običaj Mačkara uzdigne na nivo karnevalske manifestacije koja daje poseban pečat selu, sa željom da se u budućnosti Golubinci uvrste na mapu karnevalskih gradova Evrope.

 

Pokladna pesma

Poklade su da se veselimo,

a korizma da se žalostimo,

’ajde strina ženi sina,

da pijemo vina.

 

Mačkare su i ludi su dani,

meni nana na sokačić brani,

’ajde bela veži kera,

provedi švalera.

 

Cura žulja troje dece ljulja,

pa se smije još joj dosta nije,

na kraj bare kera laje,

misli zora je.

 

S’ one strane ide moje lane,

a sa druge idu njene druge,

ajde bela pusti kera,

oteraj švalera.

 

Mačkare su i ludi su dani,

tu se nađe i žena pijani,

na kraj šora tri javora,

oj dušo moja.

MačkareŠezdesete godine 20. vekaFoto-arhiv Ane Rančić
MačkareŠezdesete godine 20. vekaFoto-arhiv Ane Rančić
MačkareŠezdesete godine 20. vekaFoto-arhiv Ane Rančić

Video zapisi