Običaji I Tradicija

Sremska svadba

Svadba je predstavljala jedan od najvažnijih momenata u životu, kojem se radovala čitava porodica i šira rodbina. Tada su se stvarale srodničke veze ne samo između dvoje mladih koji stupaju u brak, već i između porodičnih zajednica. Nekada, svadbeni običaji odvijali su se po strogo ustaljenom redu, dok se u novije vreme sve više običaja izostavlja.

U Sremu svadbe su se organizovale najčešće u jesen zbog manjeg obima posla nego leti kada se po ceo dan radilo u polju. Svadbena tradicija može se podeliti na: predsvadbene običaje, običaje koji se praktikuju na sam dan venčanja i običaje koji se izvode posle svadbe.

Predsvadbeni običaji

Prosidba predstavlja prvi običaj koji prethodi svadbi. Ukoliko se porodice poznaju, u prosidbu je obično išao mladoženjin otac, majka, a često i tetka, stric ili strina. Ako su iz susednih mesta i ne znaju se, prvo je kod devojke za udaju odlazio provodadžija, da ispita situaciju i dogovori dolazak prosaca. Po dolasku u mladinu kuću prosci su pozdravljali njene roditelje i otpočinjali neobavezan razgovor. Potom bi otkrili pravi povod svog dolaska. Tada se devojka izvodila da bi se predstavila proscima i poljubila ruku mladoženjinim roditeljima. Ako se devojka momku dopala on bi izvadio dar i stavio na sto, a devojka u koliko gaji iste simpatije taj dar bi prihvatila. Nakon uspešne prosidbe mladoženjin otac je darivao jabukom ili manjom svotom novca devojku što je značilo da je isprošena.  

Ako se porodice nisu poznavale nakon obavljene prosidbe ugovaralo se gledanje kuće. Obično se odlazilo fijakerima, kako bi se pokazalo da mlada dolazi iz dobre kuće. Konji nisu isprezani iz fijakera sve dok se ne obavi gledanje. Ako su mladini roditelji bili zadovoljni onim što vide ispregli bi konje i ostali na posluženju.

Po uspešnom obavljanju prosidbe i gledanja kuće usledila je veridba ili kako se još naziva jabuka. Na veridbu su dolazili mladoženjini roditelji i bliža rodbina. Oni su donosili dar u vidu jabuke u koju se stavljao dukat. Tom prilikom obavljalo se prstenovanje i mlada je dobijala verenički prsten.

Pozivanje svatova odvijalo se nakon prosidbe i dogovaranje detalja oko organizovanja svadbe. Pozivanje su prvo obavljali mladoženjini roditelji koji su odlazili kod kuma, starog svata i najbliže rodbine, noseći kolač, jabuku i čuturu. Oni su se pozivali još jednom od strane mladoženjinih prijatelja, devera i momaka iz uže rodbine, koji su zatim odlazili sa čuturom okićenom ruzmarinom, da o svadbi obaveste širu rodbinu, prijatelje i komšije. Pozivači su se nazivali i fiferi. Domaćin u čiju su kuću došli fiferi, nazdravlja iz čuture, a domaćica čuturu daruje veženim peškirom.

Par dana uoči svadbe mladina sprema se odnosila u mladoženjinu kuću. To su obično činili krtani, mladoženjini drugovi. Mladina rodbina sa njima je zbijala šale, pokušavala da ih napije kako ne bi odneli devojačku spremu. Dan pred svadbu mladoženja je pravio momačko veče, a kod mlade se organizovalo devojačko veče. Mlada je plela cvetni venac za kapiju u društvu svojih drugarica. Na kraju momačke večeri odabran mladoženjin prijatelj ili rođak odlazio je kod mlade u kuću da je pazi kako ne bi pobegla. On se nazivao rani gost i sutradan je dočekivao mladoženju.

Običaji na dan svadbe

Najvažniji gosti na svadbi su kum, stari svat, baša, dever i vojvoda (čauš).  Kumstvo se tradicionalno prenosilo sa kolena na koleno. Neka kumstva bila su stara i po 200-300 godina, jer se prekidanje kumstva smatralo grehom. Stari svat je mogla biti osoba iz starog kumstva ili bliže rodbine. Dever je mladoženjin brat, a baša mladoženjin ujak. Vojvoda je najčešće bio mladoženjin zet i glavni veseljak na svadbi.

Na dan svadbe prvo je dolazio kum po kog se ide sa muzikom, a zatim i ostali svatovi. Devojke kite svatove grančicom ruzmarina koja je povezana trobojkom, a gosti ih daruju novcem. Vojvoda prati tok svadbe i vodi računa da se sve odvija po planu. Okićeni svatovi uz muzičku pratnju odlaze po mladu. Kum se najčešće vozio lepo ukrašenim fijakerom, a svatovi su pevali bećarce:

 

Stala nogom na potegu,

Pa sve viče neću,

A na kuma namiguje,

Da se kola kreću.

 

Ujutru mlada se kupa, uređuje i oblači venčanicu, dok joj prijateljice češljaju kosu i pevaju svatovce obično tužne sadržine koji simbolišu devojkina osećanja zbog napuštanja roditeljskog doma,

Sada majka Milku po kosi ljubi:                                       

Oj koso moja, žalosti moja,                                              

Dok sam te plela nisam te klela,                                 

Već sam te plela pak te ljubila,                     

A jutros sam te drugom dala.

 

Ili

 

Sad plači Smiljo devojko,                 

Sad plači zdravo,

Sad imaš pravo...    

 

Kada svatovi dođu do mladine kuće, da bi ušli unutra mladoženja je morao da puškom skine jabuku sa jarbola. Pri ulasku u kuću dočekuje ih mladin brat, koji nije dozvoljavao momku i svatovima da vide mladu dok je ne otkupe. Prodavanje mlade je običaj pri kome su se zbivale različite šale. Izvodila se lažna mlada, obično muškarac odeven kao nevesta, ili pak starija žena. Nakon cenkanja dever plaća dogovorenu sumu i preuzima mladu. Mlada daruje devera peškirom koji mu vezuje preko desnog ramena. Na oproštaju mlade i ukućana obično se pevalo:

 

Zbogom otac, zbogom mati, zbogom mili rode,

Odsad ću vam dolaziti kao gošća o’de.

 

Nevestu na venčanje prati njen brat i dever, dok mladoženja ide između kuma i starog svata. Na venčanju je mlada gledala da nagazi mladoženju, verujući da će takvim postupkom voditi glavnu reč umesto muža. Nakon venčanja kući se vraćalo drugim putem da bi se izbegli uroci koji su mogli biti bačeni na mladence. Na čelu svadbene povorke idu krtani sa metlama, koji simbolično čiste put mladencima. Posle venčanja svatovi su odlazili u kod mlade u kuću na ručak. Nakon toga veselje se nastavljalo u kući mladoženje. Nevestina rodbina nije išla za mladom, već je ostajala u njenoj kući i uveče ili sutradan dolazila u povođane. Mladence pred mladoženjinom kućom dočekuju njegovi roditelji. Nevesta uzima u ruke nakonče, muško dete, koje simbolizuje rođenje muškog deteta novom bračnom paru. Mladoženja unosi mladu u kuću preko korita sa vodom koje postave reduše. Ostali svatovi da bi pristupili veselju, morali su baciti novčiće u korito kako ih reduše ne bi lupile varjačom ili metlom. Za večerom je svirala muzika a gosti su jeli i veselili se. Oko ponoći mladenci su odlazili u sobu da se presvuku, a mladoženja je nevesti skidao veo i stavljao joj na glavu džegu, kapu koju su nosile udate žene. Nakon toga odvijala se ketuša, igra sa mladom. Igru je otpočinjao kum stavljajući novac na tacnu, a zatim su se smenjivali stari svat, dever i ostali gosti. Da bi kuma što dulje zadržali na svadbi često su prozori prekrivani platnom da kum ne bi video svanuće. Ponekad se palila vatra i uz baklje i muziku kum se pratio kući, a nekad su mu podmetali hoklice kako bi na putu do kuće hodao po njima, a ne po zemlji.

Običaji nakon svadbe

Jutro nakon svadbe mlada je ustajala prva, kako bi počistila dvorište i priredila doručak ukućanima i gostima koji su ostali da prespavaju. Ukoliko povođani nisu dolazili kod mladoženje u kuću na dan venčanja u večernjim satima, to bi činili sada. Nedelju dana nakon svadbe spremali su se veliki gosti, kada se na ručku gostila mladina rodbina.

Svadbe u Sremu su se organizovale veoma raskošno i pridavan im je veliki značaj. Domaćini nisu štedeli kako bi se pokazali u najlepšem svetlu.  Prota Simeon Aranicki u delu Parohija u Staroj Pazovi godine 1911. navodi:

Rasipanje o svatovi traje još neprestano, ne baš u onoj meri kao nekad, no ipak s toga nastaje kod imućnijih posednika zastoj u imovnom napredovanju, a kod manjih bogme i propadanje. Jer većina još uvek troši na svadbu više nego što je ceo godišnji prihod od imanja, a ne može ni biti drugačije, kada zvanice već u oči svadbe dolaze domaćinu na čast, a razilaze se tek sutra dan oko podne posle svadbe, kada prate mila kuma starojka i bašu, to još često ne baš na lep način, često i uz nepristojnu šalu i pesmu, kada se uz to kod nekog nakupi toliko svatova, da je zbog toga već i ponekog svata sramota. Pa ne samo da nemaju svi mesta da sednu, nego se dogodi da ne dobije svaki ni tanjira ni kašike. I u ovome se osobito odlikuju susedna mesta Stari Banovci i Golubinci.

Danas većina ovih običaja polako nestaje, usled promena koje sa sobom nosi nov, ubrzan način življenja i modernizacija. Svadbe se sve češće organizuju kao proslave u restoranima, gde se odvija svečani ručak ili večera, a gosti se vesele uz muziku. Kako bi se tradicija i stari običaji sačuvali Hrvatsko kulturno-prosvetno društvo Tomislav iz Golubinaca izvodi predstavu sremske svadbe uz najkarakterističnije običaje, nastojeći da na taj način sačuvaju nematerijalno nasleđe, prenesu ga mlađim generacijama i ožive turističku ponudu sela.

Video zapisi

Literatura:

D. Kostić, Moj Srem, Stara Pazova, 2009.

Transkript intervjua sa Anom Rančić, HeriTag, 2017.