Prirodno Nasleđe

Bagrem

Bagrem (lat. Robinia pseudoacacia) je listopadno drvo poreklom iz jugoistočnih delova Severne Amerike. U Evropu je stigao početkom 17. veka. Doneo ga je baštovan sa francuskog dvora, Žan Robin, koji je nabavio semenke bagrema i posadio ga u kraljevski vrt. Zbog ovoga je botaničar Karl fon Line bagrem nazvao po njemu. Raste samoniklo po obodima šuma, ali se gaji i po vrtovima zbog lepog i mirisnog cveta. U našim krajevima posle bukve i hrasta, bagrem je najrasprostranjenije lišćarsko drvo.

Stablo bagrema je veoma otporno, može da živi i do dvesta godina, te da naraste do 25 metara. Kod mladog bagrema kora je glatka, a kasnije postaje hrapava i ispucala. Grane su duge, šibolike i trnovite. Listovi su dugi 20-30 centimetara i sačinjeni od neparno perasto raspoređenih eliptičnih listića. U zavisnosti od toplog vremena cvetovi mogu da se jave od aprila do juna, a formiraju se u grupama obrzaujući viseće grozdaste cvasti dužine oko 20 centimetara. Dešava se da kada posle sušnog leta nastupi topao i vlažan period bagrem procveta i drugi put. Cvetovi su beličasti do svetlo rozi, mirisni, slatkastog ukusa i izlučuju puno nektara. Plod bagrema je spljoštena mahuna tamnosmeđe boje, duga preko 10 centimetara i široka 2 centimentra. U mahuni  se nalazi od 4 do 10 tamnosmeđih bubrežastih semenki.   

Cvet bagrema je veoma cenjen u narodnoj medicini, dok stara kora, zreo list i sirove semenke ne smeju da se koriste zbog toksičnosti. Cvet se bere neposredno pre otvaranja, a list dok je sasvim mlad. Potom se suše na toplom i senovitom mestu, a nakon sušenja čuvaju se u papirnoj kesi u tamnoj i suvoj prostoriji. U narodu se čaj od bagrema koristi za lečenje prehlade i kašlja, grčeva u želudcu i stomaku, glavobolje, snižava holesterol, a ima i diuretsko i laksativno dejstvo. Za ublažavanje zubobolje u ustima se držao komadić mlade kore.

Bagremov cvet je veoma cenjena medonosna vrsta od koje pčele prave rani med. Bagremov med je čist, zlataste boje, lagan, blagog i prijatnog ukusa, lako je svarljiv. Zbog toga se naročito preporučuje deci starijoj od godinu dana i rekonvalescentima, a kod odraslih naročito pomaže kod nesanice, nervoze i stresa. Pošto u svom sastavu sadrži više fruktoze nego glukoze veoma se sporo kristališe i dugo ostaje tečan, čak do tri godine.

Niske grane i izdanci bagrema su poznati kao omiljena hrana kozama.  

Bagrem se prevashodno koristi za pošumljavanje golih terena ili mesta kojima preti opasnost od erozije, jer svojim sistemom korenja dobro vezuje zemljište. Tako je oko sela Golubinci 2003. godine podignut novi šumski zaštitni pojas sađenjem 500 stabala bagrema.