Prirodno Nasleđe

Dud

Dud (lat. Morus) je nekada bio omiljena voćna poslastica seoske dece, a danas gotovo da je potpuno iščezao iz Vojvodine. Nekada je bilo nezamislivo da se drveće duda ne nalazi po sokacima i dvorištima. U 18. veku u Vojvodini je bilo čak dva miliona dudovih stabala. List duda je najbolja hrana za svilenu bubu, a carica Marija Terezija koja je volela da nosi svilu, podsticala je razvoj svilarstva i sadnju drveća belog duda. Usled širenja sintetičkih vlakana, uzgajanje duda je znatno smanjeno, a većina vojvođanskih dudara je nestala.

U svetu postoji preko sto vrsta duda, a u Vojvodini se najviše gajio crni i beli dud. Beli dud sazreva u junu, a njegovi plodovi imaju sladak ukus. Crni dud stiže posle Petrovdana, krajem jula meseca, a ukus njegovih plodova je blago gorkast ili kiselkast. Obe vrste duda su se dosta upotrebljavale u ishrani i narodnoj medicini. Listovi duda beru se u proleće, tek kada se dobro razviju, i suše se u tankom sloju na promaji u hladu. Kora i dudinje se sakupljaju u kasnim letnjim mesecima, u trenutku sazrevanja. Mogu se jesti sveže ili sušiti.

Od dudinja se prave sokovi, džemovi, kompoti, slatka, žele, sirupi, a koristite se i za pripremu kolača. Osušene dudinje mogu da zamene šećer i zbog toga se melju i dodaju testu pri izradi slatkiša. Od fermentiranih zrelih dudinja se peče rakija dudovača. Od isceđenog soka uparivanjem se dobija sirup koji podseća na med i služi kao hrana, poslastica i blag lijek protiv zapaljenja grla i za iskašljavanje. Dudinje deluju umirujuće i opuštajuće na nervni sistem i pomažu bolji i laganiji san, pa se preporučivalo da se jedu uveče.

U narodnoj medicini crni dud se koristio protiv upale mokraćnih kanala, bolesti usta i grla, epilepsije, depresije, nesanice, vrtoglavice, kod ugriza buba i zmija. Beli dud se koristi za negu i podmlađivanje kože, a deluje kod artritisa i očnih bolesti. List crnog duda poznati je narodni lek za snižavanje i regulisanje nivoa šećera u krvi. Prah dobijen od kore duda upotrebljava se spolja u obliku melema za brže zarastanje rana, a uvarak od kore se pije protiv povišenog krvnog pritiska.

Staropazovačni su bili dobri uzgajivači svilene bube. Godine 1801. vlasti Austrougarske monarhije nametnule su uzgajanje dudova. U Staroj Pazovi Hvjezdoslavova ulica nekada se nazivala Dudarska, jer se u njoj nalazio rasadnika dudova. Uzgoj duda ubrzano se razvijao, a pa je 1830. godine u Staroj Pazovi postojala radionica za odmotavanje svilenih čaura. Dud je bio veoma rasprostranjen i stariji meštani navode da gotovo nije bilo ulice koja nije imala dud. Posečeni su šezdesetih godina 20. veka zbog pojave gusenice. Danas ih ima veoma malo, a dva samonikla rastu na početku Železničke ulice.