Prirodno Nasleđe

Ruzmarin

Ruzmarin (lat. Rosmarius officinalis) je višegodišnja žbunasta biljka koja naraste od jednog do dva metra. Ima zimzelene igličaste listove i sitne svetloplave cvetiće. Cveta od marta do maja, a može da obnovi cvetanje i u septembru. Poreklom je iz mediteranskih krajeva, a naziv mu potiče od latinskih reči ros (rosa) i marinus (more), što u prevodu znači “morska rosa”. Bogat je eteričnim uljima, koja se nalaze u listovima, cvetovima i grančicama. Zbog svog bogatog mirisa, pikantnog ukusa i obilja eteričnih ulja naziva se princem aromatičnih biljaka.

Od davnina se koristi kao začin i prirodan lek u narodnoj medicini. Ruzmarin podstiče cirkulaciju i dotok krvi u mozak, te na taj način poboljšava koncentraciju i leči glavobolju. Iz tog razloga se smatra simbolom mudrosti koji osnažuje pamćenje. Grčki studenti su imali običaj da stavljaju grančice ruzmarina na glavu dok su pripemali ispite, kako bi poboljšali pamćenje. Ruzmarin deluje i protiv bakterija i gljivica, a za ovo svojstvo su znali i stari Rimljani koji su za vreme velikih zaraza palili njenogve grančice kako bi pročistili vazduh. Koristan je u lečenju raznih kožnih oboljenja, a u srednjem veku se koristio za lečenje od kuge. Eterična ulja ruzmarina su se upotrebljavala za masažu kod reumatizma, živčanih bolova, glavobolje, duševne i telesne iscrpljenosti. Bio je nezaobilazan sastojak veoma popularnog srednjovekovnog leka, takozvane vodice mađarske kraljice. Naziv je dobio po kraljici Elizabeti Ugarskoj koja ga je koristila kao sredstvo za podmlađivanje, ali i lečenje reume i gihta od kojih je bolovala u starosti. Upotrebljavao se i kao lek za tuberkulozu, tako što bi se prokuvao u kozijem mleku.

U kulinarstvu se koristi kao začin za čorbe i jela od mesa, a naročito se dobro slaže uz ribu, piletinu i jagnjetinu. Pojačava ukus i aromu povrća, poput krompira, korenastog povrća, paradajza, patlidžana, pečuraka, bundeve. Koristi se i pri pravljenju raznih umaka, dodaje se mekim sirevima i jogurtu za postizanje arome, zatim za aromatizovanje ulja i sirćeta i prepremu raznih marinada. Često se koristi i za aromatizovanje vina.  

Mitologija navodi da su ga voleli i sami grčki i rimski bogovi, pa su se vencima od rumraina ukrašave njihove statue. Bio je posvećen boginji lepote i ljubavi, Afroditi. Simboliku ljubavi, vernosti i braka, zadržao je i tokom srednjeg veka. Verovalo se da će pomoći da se održi bračni zavet, pa su ga uplitali u venac koji je mlada nosila na glavi, a vino sa ruzmarinom se koristilo za zdravicu novovenčanom paru. Ruzmarin se smatran simbolom vernosti, pa je iz toga nastao običaj, koji se očuvao do danas, da se na svadbi odeća kiti ruzmarinom.

Poznato je da se Srem deli na svinjski, vinski i ruzmarinski. Ruzmarinski je ime dobio po  mirisnim baštama koje od davnina krasi zimzeleno žbunje ruzmarina, a koje se i u našim krajevima gaji kao simbol prijateljstva i vernosti.