Prirodno Nasleđe

Zova

Crna zova (lat. Sambucus nigra) ili  bazga je samonikla biljka koja raste kao grm na obroncima šuma, kraj puteva, u blizini naselja, na napuštenim i neobradivim njivama i livadama gde ima vlage. Cveta od aprila do juna, a cvetovi su žućkasto beli, sitni i skupljeni u krupne cvasti, čija širina dostiže 20 centimetara. Plod je u vidu sitnih crnih okrugih bobica, sa po 3-4 semena. Koriste se cvetovi, a nešto ređe zreo plod, listovi, kora i koren. Nezrele bobice su otrovne, a toksini se nalaze i u kori i listovima, pa se moraju oprezno i umereno korisitit.

Mladi izdanci zove i mladi listovi beru se u proleće. Cvetovi se beru za vreme cvetanja u maju i junu, ali samo po suvom i sunčanom danu. Nakon branja cvetovi se nanižu na konac ili se stave u tankom sloju na hartiju i čuvaju na toplom mestu, da bi se što pre osušili i zadržali žutu boju. Ako cvet promeni boju, potamni i postane smeđ, treba ga baciti. Nakon sušenja cvetovi se otresu i proseju u situ. Cvetovi sadrže etarsko ulje, a od njih se priprema sok i čaj. Plod se bere nakon sazrevanja, krajem leta, i obavezno se suši u toplim prostorijama ili rerni. Od njega se pravi sok, džem i marmelada. Kora se uzima sa debelih grana od ranog proleća do novembra. Upotrebljava se samo njen srednji, zeleni sloj, a gonja korica se sastruže i baci. 

Zova spada u najstarije i najlekovitije biljke u Evropi, a Hipokrat je govorio da cvet zove može da zameni sve lekove. On pomaže kod groznice, gripa, sinuzitisa, bronhitisa, astme i alergija, leči uporan suvi kašalj, snižava telesnu temperaturu. Sok od svežih bobica je dobar za jačanje organizma, čišćenje krvi, umirenje trbušnih grčeva. Kora se koristi pri lečenju bolesti bubrega, srca i jetre. A od kore i korena pravi se mast za lečenje ekcema i psorijaze. Sveži stucani listovi se stavljaju kao obloga na bolna mesta, a efikasni su i kao obloga kod spoljašnjih hemoroida. Nekada su se sveži listovi zove stavljali na slepoočnice kako bi se ublažila glavobolja. Čaj od listova čisti krv i odlično je sredstvo protiv nečiste kože. Međutim, nije poreporučljiv ljudima sa osetljivom kožom, jer može izazvati određene reakcije.

Zova je veoma rasprostranjena u našim krajevima, a postoji verovanje da je Stara Pazova upravo dobila ime po ovoj biljki. Kako je lako dostupna, a veoma malo iskorišćena, Udruženje građana Volim Banovce pokrenulo je inicijativu u cilju kreiranja brenda imena opštine Stara Pazova, kroz proizvodnju sokova, likera, rakije, džema i slatkog od zove.