Stari Zanati

Kovački zanat

Kovač je zanatlija specijalizovan za obradu gvozdenih predmeta. Nekada je kovački zanat bio jedan od najcenjenijih, bez koga je život na selu bio nezamisliv. Svako selo je imalo svog kovača koji je proizvodio poljoprivredne i druge alatke neophodne seoskom domaćinstvu, poput motika, ašova, lopata, srpova, kosa, sekira, bradvi i budaka, vila, grabulja, raonika, noževa, britvi, veriga, sadžaka, vatralja, svrdla, eksera, metalnih delova za kola, klepetuša i potkovica. Neki kovači su se bavili i potkivanjem konja i volova, ali neretko su se time bavili majstori potkivači. Takođe, kovači su izrađivali i različito oružje, poput mačeva i sablji. U početku kovači gotovo da nisu pravili dekorativne predmete, zbog relativno brzog rđanja gvožđa. Međutim, pronalaskom nerđajućeg čelika to se izmenilo. Danas majstori kovači uglavnom izrađuju ograde od kovanog gvožđa, nameštaj, ramove za ogledala, svećnjake i druge ukrasne predmete, pošto je usled razvoja masovne industrijske proizvodnje došlo do opadanja potražnje proizvoda koje su prvobitno izrađivali.   

Kovači rade tako što zagrevaju komad čelika ili gvožđa na veoma visokim temperaturama, dok ne postane dovoljno mekan da može da se obrađuje i oblikuje. Nekada se zagrevanje vršilo  u peći od cigala, a koristio se ćumur, ugalj ili prirodni gas. Kovač uz pomoć meha dobro razgori vatru u koju stavlja komade metala. Kada metal postane dovoljno mek uzima ga kleštima i stavlja na nakovanj. Jednom rukom drži klešta sa metalom, a drugom rukom ga udara uz pomoć čekića, te tako obrađuje i oblikuje. Pri tome mora biti brz, jer se metal brzo hladi i ponovo postaje čvrst. Tada mora opet da ga zagreje u vatri kako bi nastavio obradu. Za čelik je specifično da se nakon zagrevanja u vatri može uranjati u vodu, pri čemu krt čelik ojačava ali i postaje pogodniji za obradu i dobija se specifična struktura metala. Kada je u pitanju obrada većeg komada gvožđa gde se traži veća snaga, ali i brzina jer se gvožđe za vreme rada brzo hladi, tada kovač radi sa pomoćnikom. Majstor kovač okreće komad po potrebi i udara ga manjim čekićem i time obeležava mesto svome pomoćniku koji sa dve ruke velikim čekićem udara po pokazanom mestu. Ponekad se prilikom kovanja materijal tanji i savija nekoliko puta, kao kad domaćica mesi testo, pri čemu postaje slojevit i veoma žilav. Često se, kada je obrada završena, vruć komad potapa u ulje i time kali, pri čemu postaje tvrđi. Kaljenje je poslednja faza u izradi kovačkog proizvoda i ako kal nije dobar neće valjati ni proizvod.

Kvalitet i lepota samog predmeta zavise od veštine kovača koji ga pravi. Kako je kovački zanat veoma složen morao se izučavati i po deset godina. Pun je tajni u veštini izradi proizvoda koje kovači prenose sa generacije na generaciju. Neke od tajni odnose se na pomenuti način pripreme kala, ali i na sam način obrade predmeta. Različita upotrebna namena predmeta zahteva različite kombinacije čvrstine i otpornosti, a samim tim i različite načine obrade metala. Vešti kovači mogu jedan isti komad metala obraditi na nekoliko mesta na različite načine. Na primer, prednji deo čekića je uvek tvrđi od zadnjeg dela što ga čini izdržljivim i čvrstim.   

Glavni kovački alati su čekić i nakovanj, a pored njih kovači su koristili i duga kovačka klešta, malj, turpiju, tocilo, probojac, odnosno dleto za pravljenje rupa, mengele ili kovački škripac, testeru za gvožđe, sekače, makaze za sečenje lima, meh za kontrolu jačine vatre, kao i ostali potreban pribor.

Najpoznatiji kovač u antičkoj mitologiji je bio grčki bog Hefest, odnosno njegov rimski pandan Vulkan. Kao kovač bogova pravio je njihova oružja, posebno munje za Zevsa (odnosno Jupitera), koje je on bacao na zemlju.

Kovački zanat je imao značajno mesto i u mitologiji slovenskih naroda. Zaštitnik kovača bio je bog Svarog, koji je predstavljao jedno od najviših božanstava Slovena. Svarog je nebeski kovač, tvorac bogova, sveta i večne vatre. Njegovo obeležje i zaštitni znak je čekić na kome je prikazan Kolovrat, simbol Vaseljene i života koji je stvorio. Prema nekim legendama Svarog je koristio čekić prilikom stvaranja Zemlje da bi zaustavio dalji rast Altirskih planina, a od iskri uzrokovanih udarcem po njihovim vrhovima nastali su mnogi bogovi.  Iskovao je Sunce i zvezde i postavio ih na nebo. Svarog je od dva drveta načinio ljude. Od hrasta kojem je Svarog udahnuo život nastao je muškarac, a od lipe kojoj je Savrogova žena Vida udahnula život nastala je žena. Svarog je iskovao prvu burmu za ovaj bračni par i time postao i zaštitnik braka. On je ljude naučio kako da obrađuju čelik.