Stari Zanati

Šeširdžija Boško Petrović

Šeširdžija je zanatlija koji se bavi dizajniranjem, izradom, popravkom i prodajom šešira i kapa. Šeširdžije su obično bile specijalizovane ili za muške ili za ženske šešire, ali je bilo i onih koji su pravili i jedne i druge. Šeširi su se izrađivali od prirodnih materijala. Za zimske šešire korišćeni su tvid, presovana vuna, presovana zečija dlaka, odnosno filc, a za letnje pamuk i pletena slama, koja se lakirala i bojila. Sam postupak izrade šešira je izgledao tako što se materijal za izradu, takozvani tuljak ili štumpa, kvasio i stavljao na kalup za oblikovanje, a potom bi se ostavio da se osuši. Nakon dobijanja osnovne forme šešir bi se dalje oblikovao i ukrašavao. Najčešće se javljao u dve osnovne forme - sa obodom i bez oboda. Ženski šeširi su bili raznovrsniji i više su ukrašavani u odnosu na muške.

Neki od šeširdžijskih alata su krojačke makaze, metar, igle, mašina za šivenje, pegla, mustre, kalupi za šešire koji su se pravili od drveta. Šešir je bio statusni simbol građanstva i obavezan deo, kako muške, tako i ženske građanske odeće. Do sedme decenije 20. veka, bio je skoro obavezan odevni predmet, a od tada se ređe nosi, najčešće u elegantnim prilikama ili kao zaštita od toplote ili hladnoće.

U Staroj Pazovi između dva svetska rata radila su trojica šeširdžija. Boško Petrović otvorio je zanatsku radnju 1936. godine u kući porodice Jurišić u današnjoj Svetosavskoj ulici. Šeširdžijskim zanatom bavio se ceo život, sve do penzije 1982. godine. Zanimljivo je to što je majstor Boško svo vreme imao radnju na istom mestu. Iako je kasnije i kod svoje kuće sagradio lokal, nije želeo da menja lokaciju svoje prodavnice, verujući da su kupci navikli baš tu da kupuju šešire. Tako je skoro pola veka vredno radila šeširdžinica Boška Petrovića u kući Jurišića. Po odlasku u penziju, majstor Boško je prodao svu opremu i šešire koji su se tada zatekli u radnji, šeširdžiji iz Zemuna.

Boško Petrović rođen je 1912. godine. Rodom je iz Belegiša. Sa 12 godina došao je u Staru Pazovu da uči zanat kao šegrt kod porodice Gombar, koja je živela u današnjoj Svetosavskoj ulici. U Novom Sadu pohađao je zanatsku školu i 1935. godine dobio je diplomu, ili kako se u to vreme govorilo, majstorsko svedočanstvo. Ljubav prema izradi šešira rezultirala je veoma uspešnom prodavnicom koja je radila punih 46 godina. Majstor Boško je pravio isključivo muške šešire, a tek pred kraj u radnji se mogao pronaći i poneki ženski model. Pored izrade šešira, vršio je i opravke šešira, a u njegovoj radnji mogli ste i da očistite šešir i povratite mu stari sjaj. Materijale za izradu nabavljao je u fabrici šešira Begej u Zrenjaninu, ili je donosio iz Škofja Loke u Sloveniji.

Boškova žena svakodnevno mu je pomagala u radnji. Uvek je u te šešire trebalo staviti postavu, kožnu traku unutra i pantljika sa spoljne strane. Ona je sve to šila, a kasnije se i snaja uključila i pomagala. Boškov sin završio je šeširdžijski zanat, ali se za razliku od svoga oca, koji je ovom poslu posvetio čitav život i sa velikom ljubavlju ga obavljao, nikada nije bavio izradom šešira.

Osim po svom umeću i kvalitetnim šeširima koje je pravio i prodavao, majstor Boško ostao je zapamćen i kao veliki šaljivdžija. To je bio još jedan od razloga što su meštani voleli da dolaze kod šeširdžije u radnju. Njegova snaja sa osmehom prepričava kako je jedan prijatelj došao u radnju da proba šešir, a Boško mu je stavio na glavu mali drveni kalup. Kupac nije mogao da skine kalup i onda su morali da ga testere. Imao je štos i sa stolicom. U radnji je stajala šivaća mašina i stolica ispod čijeg jastučeta se nalazila igla, koja je koncem bila povezana sa mašinom. Kad neko dođe u radnju, zasedne i zadržava ga, a on ima posla, majstor Boško povuče taj konac i bocne mušteriju.

Danas ovaj zanat sve više izumire. Sa promenom mode smanjila se i potreba za kupovinom ovog proizvoda. Šešire su polako zamenile različite kape, kačketi i slično, a i prakasa njihovog nošenja se vremenom izgubila. Ipak, šešir će uvek ostati lep modni dodatak, koji daje poseban pečat odevnim kombinacijama.