Stari Zanati

Užarski zanat

Užar je zanatlija koji proizvodi užad, kanape i konopce, kao i proizvode od kanapa poput ulara i povodaca za konje i krave, zatim kandžije i slične proizvode, koji se jednim imenom nazivaju užarija. Užari su skoro nestali i retko ko se bavi ovim zanatom, jer su mašinski izrađena užad mnogo jeftinija. Danas u Vojvodini ima jedva desetak užara i po koja mala industrijska radionica koja plete užad. U selu Golubinci Ivan Lalić bavio se užarskim zanatom sve do svoje smrti 1982. godine. Od tada u ovom mestu zanat izrade užarije je u potpunosti iščezao.

Užad su se nekada pravila isključivo od prirodnih materijala, konoplje i kudelje koje su užari sami proizvodili,  te su zato bila sivkasta, dok se danas najviše prave od sintetike i plastike, a mogu biti u različitim bojama. U procesu proizvodnje prvo su se pripremali osnovni konopci koji su manji i tanji. Oni se pletu uz pomoć mašine u vidu čunka sa ležajevima i kukom koja mota konopac u levu i desnu stranu.  Kada se ispletu ovi osnovni konopci od njih se dalje ručno pletu deblji i jači kanapi, užad, ulari i ostalo. Pri pletenju je jako važno da se niti dobro upletu kako se ne bi desilo da se kasnije izvuku. Najvažniji alat u pletenju je igla koja se koristi za spajanje krajeva konopca, na primer preko alke.

U narodu je postojala legenda o nastanku užarskog zanata koja je vezana za Svetog Savu. Kada se Bog terao sa đavolom, priskoči Bogu u pomoć Sveti Sava. Nemajući od čega drugog, Sava je usukao uže od peska i njime je Bog savladao đavola. Do tada se još nije znalo za konopac i tek tada ga je Bog darovao ljudima da im pomogne protiv đavola, ako bi se ovaj još koji put javio. Ko je onda pošao za Svetim Savom postao je užar.