Stari Zanati

Vez

Za vez bi se pre moglo reći da pripada domaćoj radinosti, nego zanatima. Za razliku od zanatskih proizvoda koji su se proizvodili za tržište, domaća radinost se odnosila na izradu predmeta potrebnih u domaćinstvu. U domaću radinost spadaju pletenje, štrikanje, heklanje ili kukičanje, izrada narodnih nošnji, vez. Domaćom radinošću su se obično bavile žene, a zanatskom proizvodnjom uglavnom muškarci. Vez sadrži i određenu dozu umetničkog izražavanja.

Narodni vez je bio vrlo važan i čest način ukrašavanja odeće, odnosno narodne nošnje, kao i tekstilnih predmeta potrebnih u domaćinstvu, poput peškira, maramica, posteljine, stolnjaka. Vez je bio naročito važan deo devojačke spreme, pa su se ženska deca od malih nogu učila da vezu. Devojačku spremu su činili tekstilno pokućstvo potrebno u budućem domaćinstvu, odeća, ali i svadbeni tekstilni predmeti – darovi za muževu rodbinu, peškiri za ukrašavanje svatova, konja i kola na svadbi. Vez na narodnoj odeći nije služio samo za ukras, on je bio i pokazatelj društvenog statusa i materijalnog stanja, religiozne i nacionalne pripadnosti, uzrasta. 

Postoji više vrsta tehnika veza:

Vez po broju znači da se vezlo brojanjem niti potke i osnove na tkanini na kojoj se radi. Njime se najčešće ukrašavala narodna odeća, ali i druge tkanine u domaćinstvu.

Vez po pismu se izrađivao prema nacrtima. Nacrti za vez su kupovani od trukera, zanatlija koji su se bavili nabavkom ili izradom crteža i njihovim prenošenjem na tkaninu, takozvanim trukovanjem. Vez po trukovanim mustrama je najčešće izrađivan u boj i ukrašavali su se upotrebni i ukrasni predmeti kao što su posteljina, zavese, stolnjaci, držači za češalj, šibice i razne druge sitnice, ukrasne trake za policu itd. Naročito su bile popularne takozvane kuvarice koje su štitile zid iznad šporeta. Izrađivane su najčešće od kupovnog pamučnog platna i vezene su pamučnim koncem u plavoj ili crvenoj boji, ali je bilo primera i u više boja. Motivi na kuvaricama su bile različite scene iz života domaćice praćene poučnim ili šaljivim tekstom.   

Šlingeraj, odnosno šlinga, je kombinacija veza i šupljina dobijenih na razne načine. Ivice tih šupljina su se obrađivale koncem, a rad je podsećao na čipku. Ovom tehnikom se najčešće izrađivao beli vez i ukrašavalo se rublje, posteljina, stolnjaci. Mogao je da bude i u boji pa se primenjivao i na nošnjama.

Pored veza u boji i belog veza, postojao je i zlatovez. On se izvodio metalnim nitima, koje su mogle da budu srebrne ili pozlaćene, na platnenim i svilenim delovima odeće i ukrasnim tekstilnim predmetima, najčešće peškirima i maramicama. Pozlaćena i srebrna žica upotrebljavana za zlatovez se dobijala izvlačenjem metalnih traka u vlakna, a korišćene su i niti od žute svile ili pamuka upredene sa metalnim. Najraskošniji zlatovez radio se u Vojvodini i njime su bile ukrašavane ženske košulje, pregače, marame, kape peškiri, ali i muški formeti.

Vlasništvo Branke Majkić
Vlasništvo Branke Majkić
Vlasništvo Branke Majkić
Vlasništvo Branke Majkić
Vlasništvo Branke Majkić
Vlasništvo Vlaste Majorski
Vlasništvo Vlaste Majorski
Vlasništvo Vlaste Majorski
Vlasništvo Vlaste Majorski
Vlasništvo Vlaste Majorski
Vlasništvo Vlaste Majorski
Vlasništvo Ane Rančić
Vlasništvo Ane Rančić
Vlasništvo Ane Rančić

Video zapisi

Literatura:

Stari Zanati u Srbiji, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Beograd, 2016.